Нова искра

— 883 —

се немачки читалац мора зачудити толикоме бесу наше сељанке, да она чак и — „ншајдерку" држи! Ова су два-три примера из приповотке „На Бунару"; навлаш нисам хтео више износити, јер би онда и нехотице били поновљени већ и они, који су и у „С. Ењ. Гл." наведени. Међутим, кад бих вам хтео све погрешке из сваке приче наводити, онда би једини начин био да вам се упоредо изнесу српски и немачки текст из све четири ариче, јер на свакој страни овог „превода" има тешких грешака! И оне су друге приче пуне оваких — несавесности и безобзирности. У причи „У Добри час хајдуци" (у преводу: „Каиђег а1з Не1га1;881леШг") има ваздан бесмислица. „За вратом" преводи Бекман „иза вр^та" — „Шпкг 4ег Тиге"; „крндељ" — ,,Тт1еп2еи^"(!); „обојци" — „јеие 7,т\" („А што носи оне обојке, па не уме ни кајише да укрсти као ми, него иде као богаљ" — „ТЈп4 ше ки^еп 8Јсћ јепе те1: &1е тегб1;ећеп шсМ сИе ЕЈетеп &о т кгеигеп ше тг, боМегп ег деМ те е1п Кгпрре1 Ааћег...."). А да видите само, при завршетку, како он реч „ђидо" разуме и преводи: „Овај ће ђидо за голу сабљу ухватити!...." — „Ег капп е1пеп ЈиЛеп гаИ; Мо88еш 8ађе1 аи^шГеп..."!! Ова се глупост неће, јамачно, измаћж ни немачкоме читаоцу, јер какав ми је то јуначина, који неколико оружаних хајдука савлађује, што је кадар „голом сабљом напасти на —- једног чивутина" ?!... И прича „Први пут с оцем на јутрење" настрадала је, као и прве две, испод пера овог сметењачког преводиоца! Испротурао је реченице, превео оно што је упола разумео на свој начин, изоставио многе ствари, иегде пак многе потрпао уједно, као на пр. онај лепи диалог, на крају, између Марице и Митра: то све говори само Марица! Овде је од „бабо" постало — „МиМег"! „ бију га ројте по вилицама" преводи Бекман „...<Не бкап^е 8сћ1ид'еп <Не АУелсћеп" ! — „Бркове ушиљио" значи код Бекмана „Ег ћаШ ћизсћјде Вгаиеп" !! „Отац устукну!" преводи он сасвим противно: „Бег Уа1ег Ш етеп 8сћпи тогтаЉ"!... „Шапат" је код њега „сенка" („8сћаШп")! „Ћурче" је код њега „РеЈгкарре" а „леђа" — „ЗсћиНег", итд. итд. Тако вам то иде све редом, кроза целу збирку: грешка до грешке, бесмислица до бесмислице! „Вертер" је такође пун грешака, али ко би морио и вас и себе њиховим набрајањем! Свугде су то реченице без смисла — без икаког смисла! А знате ли само како ои вели у своме „Уводу" ? „Ез 8ш4 есМе РгоЂеп с1ег 8сћпШ1;е11еп8сћеп Ејдепаг! (1ез то1к81ит1]сћеп вегЈшсћеп ЕггаШегз, с1е88еп (ЈебсМсМеп 1п ег.чкт 1лше декеие ВПс1ег аиз с!ет паМопакп Бећеп 8ете8 Уо1кез 8е1п ^оШеп"! Бекманов превод и — „есМе Ргоћеп" Лазииа причања!? Шајићев превод — да, то су ствари, које ни најмање нису изгубиле од оне јачине у оригиналу, нити су и за једну длаку измењене или чак и изврнуте, и онде се, збиља, могу видети „праве пробе" Лазина нричања, као што се и немачка критика лане са похвалом изразила. Али Бекманов превод — — не, не! Ово је безобзиран, несавестан напад једног незналице, који је, навикнут на смутљивости као дописник са Балкана, хтео протурити своје потпуно незнање језика на јединствено дрски начин: он се, Бекман, нађе да се оваким превођењем баци блатом на најлепши бисер у нашој књижевности! Штета је, велика штета што је овакав иревод ./1азиних прича уопште и изашао, јер се „ТЈптг8а1-В1ћПоЉек"

штампа стереотипским плочама и растура у великоме броју, те су исправке, на које је издавач писцу ових редова одмах своју готовост изјавио, држећи да су оне мањега обима, — скоро немогућне! г.

* 12. о. м. држао је про®. Миленко Вукићевић у сали Вел. Школе јавно предавање „0 догађајима из Првог Устанка." Прпступ је био слободан а добровољни прилози примани су у корисг Еола Орпских Сестара. * Одбор Коларчеве Вадужбине примио је к дао у штампу рукопис г. Ст. Новаковића „Устанак на дахије 1804. г." Овај састав нарочито је написан у сретање стогодишњице тога устанка. У њему се оцењују извори, износи карактер устанка и војевања. * Одбор Коларчеве Вадужбине примио је на штампање спис г. Косте Костића, суплента у гимназији Св. Саве (Пирот): „Стара српска трговина п индустрија." — На оцени су: превод про®. Р. Агатановић „Словенска митологија" од Луја Лежеа, и снис Б. Ђаје, поморског капетана, „Младић" (наставак раније објављеног списа „Мали") * Српски Саборски Одбор (Карловци) штамнао је „Основна писма стинендијских и других задужбина које стоје нод управом и руковањем срп. прав. нар. саборског одбора." Књига је штампана у српској Манаст. Штампарији, има 137 стр. 8°, а цеиа је 1 круна. * „Бранково Коло" јавља да је Т. Шкрбић превео Нушићеву драму „Пучина", те има изгледа да ће се приказати и на мађарској позорници. * Иван Ј. Стојковић (Нови Сад, Главна улица, бр. 25) јавља да је у његову издању изашла „ Седамдесетогодишња слика Чика-Јове Змаја". То је попрсје песниково и продаје се за В круне, а урамљено 12 круна. * 9. о. м. одржано је пето сбло Српске читаонице у Новом Саду. Предавао је д -р Ђура ТриФковић „0 сушици, њезину лечењу и сузбијању". После завршеног нредавања дискутовало се о тој теми и предлогу једног од посетилаца: да се у ком Фрушкогорском манастиру, о трошку народних манастира, нодигне санаторијум за сушичне. * У Београду ће од нове године почети излазити политички лист „8ег1пбсће8 Та§-1)1а1ћ" са задатком да туђииски свет обавештава истинито и објективно о српским народним и државним тежњама. Лист ће уређивати Стева Ненадовић, журналиста, пређашњи сарадник „Заставе". Цена ће бити: за Србију годишње 24 дин. а за туђину 40 динара. * Немачки књижевник и сарадник „Неие Еше Ргеззе" Рода-Рода превео је на немачки језим Нушићев драмски Фрагменат „Кнез од Семберије" и ускоро ће, у издању једне Бечке књпжаре, бити штампана. * Петар Никетић, пређашњи општински сгаралац Београдске сиротиње, почео је у овом месецу издавати у свесцима (биће их 12, по 5 пара број) књигу „Београдска сиротиња". Наруџбине нрима и извртаује књижара, В. Валожића. —