Нова искра

— 382 —

Дом Сердара МиКиКа. — Овај дом старога сердара Мићића подигнут је 1813. године а порушен је, као склон паду, пре две године. Дом је веран представник господских домова из првог времена српског ослобођања. Јаиански мотив (сликала | Милица Анђелковићева), Студија (сликао Т. Швракић), Студија (сликао X. Црниловић). — У броју пред овим донели смо 3 ученичка рада из Српске цртачке и сликарске гаколе. — Сада доносимо још три, који ће још боље допунити представу о Српској цртачкој и сликарској школи. — Необично вредна и даровита ученица Милица Анђелковићева раскипула је све наде што су у њу полагане, јер је смрт уграби у њеној 17. години, као једину утеху ожалошћене матере и несумњив таленат сликарски. Душа и срце (сликао Е. Коџе). У овогодишњем Париском Салону привлачила је пажњу многобројних по-

сетилаца ова по замисли просга а по извођењу пуно реалистична слика Италијана Е. Еоџе-а. Износиио је својим читаоцима не би ли у њеној репродукцији нашли ма један део оног уживања што га је у гледалаца изазвао њен оригинал. ИсираКања буклијаша у В. Кикинди. — Сутра су сватови, те буклијаш иде од куће до куће младеначких рођака, пријатеља и познаника, са позивом да не забораве доћи у сватове. Кићење буклије махрамама, пешкирима и ситнијим даровима, показује број званица. Песма и чаша вина дочекују и прате буклијаша. Иортрет (сликао А. Хер®елд). — Поред неколиких слика, у пређашњем и овом броју, из овогодишњег Париског Салона доносимо и овај портрет, несумњиво одличан рад немачког сликара. —

4

X Р 0 Н И К А

/1аза /Газареви^ у немачкоме преводу. Нема тога ко се не би радовао успеху своје рођене књижевности у туђем свету! И кад се још сам туђин лати таког једног посла: да са најлепшим творевинама једне туђе књижевности упознаје своје саплеменике и санароднике, онда је вољан свако, нема сумње, да такоме човеку капу скине! Ово, дабоме, само онда, и то са особитом захвалношћу, ако је тај човек, који се таког мучног посла прихватио, био кадар да те примере из једне такве књижевности изнесе светле, чисте, неумрљане... Творац наше савремене нриповетке јесте неумрли Д-р Лаза Е. Лазаревић. Његове се приповетке с правом сматрају као бисер Српске Књижевности. 0 њиховој лепоти и о њиховој вредности још и овде говорити — посао је излишан: ко није читао Лазу, ко се није заносио н одушевљавао оном силином израза, оном једрином мисли, оном ленотом причања?.... Некакав Јозе® Бекман, пређашњи дописник „Политичке Еоресионденције" на Балкану, где је, код нас, научио и — нешто српски, зар и сувише поуздан у своје тобожње знање иашег језика, латио се једног тешког посла: да преведе четири приче Лазине на немачки: „На бунару", „У добри час хајдуци", „Први пут с оцем на јутрење" и „Вертер." Али овакога превода, као што је Бекманов Лазиних Прича, није ваљда до сада још нигде било: он не вреди ни за што! Овај је превод изашао као св. 4470. Кес1ат-ове „ 1Јшуег8а1-В1ђ11о1ћек", крајем септембра о. г., под на-

словом: „ ЗегМзсће ЕггаШипдеп уоп гаг К. Ба/агеуГс. " — Превод је до зла бога рђав, и није ама ни принети ономе дивном преводу Божидара Шајића—Дидолинка, који је ланске године изашао (Бага К. Багагеу1с'8 8сћбп81е ЕгтМипдеп. Е. РЈегзоп'8 Уег1а^. БгегДеп ип<1 Бе^ри^, 1902.: „Првн пут с оцем на јутрење", „Све ће то народ позлатити", „На бунару", „У добри час хајдуци", „ Школска икона ", „Он зна све" и „Ветар"). Бекман нити зна српски, иити пак познаје наших обичаја нити наш начин живота! Са овога свога незнања он је починио ужасне бесмислице „преводећи" Лазу на немачки. Јер оно што није сасвим знао, он је — изоставио, оно што је слабо плп тек мало знао или разумео, он је — изопачио и унакарадио. Мењао је својевољно и мисао и смисао и распоред, начинивши од свега једну голему збрку и документујући тако своје огромно незнање и још већу несавесност. Потврда за ово изашла је и у „Српском Ењижевном Гласнику" (Бр. 66. — X, 4.), и читаоци „Нове Искре", који су то и тамо читали, опростиће, јамачно, за понављање. Али биће и нових примера — а и „Новој Искри" је дужност да забележи овај атак једне незналице на нашу књижевност, у толико пре гато се свешчице „Универзалне Библиотеке" нродају по тако јевтиној цепи, да се чисто мора зажалити што ће онакав нагрдни превод ући у масу немачких читалаца. Имена је Бекман ретко где правилно преписао: чак је и ту био несавестан! Да видите само: „Ненад" је код њега — „КипаЛ", ,,Цуја" — „Кија", „Мића казначеј" — „М1сћае1 Ки2пасе\?"(!) и т. д. и т. д.! „Бабо" (отац) облачи код Бекмана сукњу и постаје — „ Сгго881ап1;е"! — „А у Бурмаза је кћи — кћи и ио!" преводи он: „Вагтаг ћа! ете ТосМог — ете ТосШег ип(1 егпЈгаЊ", и тако доказује да пи — немачки не зна! — ,Шиватка" (игла) значи ход Белкмана — „ЗсћпеМепп", те