Нова искра

— 381 —

разуме, већ допушта да њени прсти заударају на уље којим лампу пуни.... Ето бол без пребела! Вбог таквих љубавних Фантазија не треба се смејати.... За дотичну особу то је врло озбиљна ствар. Сваки бол је свети, па и онај дечји, па и Евгенијево страдање и муке могу за песника и са трагичне и са сатиричне стране бити достојни вредности. Али једно стоји: од песника мора се безусловно захтевати да стоји изнад дечјих игара, јер он не пише за дечаке; дечачким лудоријама и неоснованим пожудама он мора иставити разумну слику истине. Овде је пак основиа погрешка енглескога комада. Појава тек зрелога младића, чија се младосг растапа у жару љубавне страсти, добра је, шта више врло добра. Само што песник, који се овога пута можда и хтео мало нашалити са доброћудном публиком, узима и сам улогу заљубљенога дечака, хотећи тиме да правом и истинскоч животу даде мало дечје будалаштине и да га начини разумним у дечачком схватању. Евгеније, не само да признаје свештенику, како воли његову жену, већ му и пребацује, што је овај никако и не разуме. Он ју је досада у опште обасипао својим реторским Филипикама. и сад је најзад догало време, да се Кандида једном ослободи тираније његових погледа. Најзад Морел се решава да доброг младића истера из своје куће; али слабост његова ипак оставља Евгенија, пошто му овај каже, да се он (Морел) не усуди, да Кандиди остави слободно поље избора између њега и Морела. Па и то му је мало. Морел хоће да Евгенија удали из своје куће. Дрско задовољан, Евгеније пребацује свештенику његов нитковлук, како Кандиди прећуткује прави узрок његова удаљења. И тек сад узима Морел ствар озбиљно. И сад настаје трагични ветар комада. Морел не само да задржава заљубљеног јуношу под својим кровом, него се намерно на три часа уклони од своје куће, осгављајући своју жену на само са Евгенијем и њој ништа не казујући о ономе што је било. Морел у овоме

Миша Пуиин (сликао П. Јовановић). Мислимо^да је редак Србин који није бар чуо о Миши Пупину, научару светскога гласа и про®есору у Њујорогаком университету Колумбија. Његови електротехнички проналасци у телоФонији и телеграФији обезбедили су му једно од најугледнијих места међу светским електротехничарима. Ученик великога Хелмхолца осветлао је образ и себи и своме српском народу. Пре неколико месеца пронатпао је Пупин давно жељени начин да се сачува јачина електричне струје за најдаља спровођења. Велике даљине нису могле до овога проналаска ступити телешонима у говорну везу. Дебљина спроводних жица расла је из дана у дан без икаквих повољнијих резултата, те се најзад почело сумњати у могућност извођења. Пупин је учинио крај тој бојазни, јер је својим сисгемом магнетичког појачавања електричне

случају није будала, али ни закључци његова ума нису исправни, кад већ после одређенога рока — вративгаи се дома — преклињући моли Евгенија, да му каже, гата се у његову одсуству десило.... Који пак свегатеник у потпуној снази своје мугаке зрелости може такву комедију и замислити, јога мање са самим собом експериментовати 1 ?.. Трагична поза све јаче заузима свој будаласти ток. И сама Кандида узима целу ствар озбиљније, мало те не трагичније и она тек сада увиђа — у одсуству свога мужа — како је стрми обронак над којим стоји; тек сад види да за њоме стоје толике године брачнога живота и плод тога живота — њена деца. Али како Кандида према њему не осећа ни мало страсти, онда песник довлачи овај мотив: Кандида мора — вели он — са својом самосталном природом, ипак имати некога о коме ће се бринути као о каквом детету. Ко је тај неко ? Свештеник или дошљак Евгеније?.... Кандида треба дакле да извргаи избор и муж — — да, он ће се подврћи томе избору. Ко ће стегнути уста да се не насмеје и таквим будалаштинама? И каогод деца кад се играју „младе", Кандида са на.јозбиљнијим лицем приступа избору. Али не да супругу каже, да заљубљени дечко остави праг њихове куће, већ да упита: „Ко је од вас слабији?" Сад пак долази опклада, ко ће се показати слабији. Шаљиво је видети, како се безазлени свештеник труди, да ли ће он бити тај слабији. Негда се људи крвавише за женину добру вољу, сад им пак то пада као зрела јабука у крило, само ако су слабији.... Али... ктрога ппгкап^иг. Вагато није и све вероватно? Разуме се, Морел као слабнји задржава своју жену. — Докле? Док се можда још неко „слабнји" не покаже него што је свештеник Морел, који ће тада исто као и Евгеније при напугатању куће моћи рећи: „Ја вам уступам своју срећу, мисгер Сундео, обема рукама, јер сте ви нотпуно испунили срце оне жене коју ја волим " И Зар!све то није једна огромна поза?!... Мил. П. Ђирковић.

струје дошао до ^најидеалнијих резултата. Примена овог резултата данас! је огромна при свима пословима са електричнимТструјама, кадгод је потреба да се та струја појача. ПроФесор Миша Пупин данас је у оајбољим творачким годинама, а нага уметник Паја Јовановић, који је сада у Њу-Јорку, насликао је овог српског научара у његово.ј лабораторији и послао ту слику да је „Нова Искра" објави српсаом народу. Лрбанас (сликао Паја Јовановић). — Велико интересовање изазвали су Пајини арбанашки типови у америчком свету. Читав низ репродукција досадашњих својих радова извео је и растурио Јовановић у Њу-Јорку и другим америчким градовима. Познати тип његова Арбанагаког стражара доносимо у овом бро.ју.