Нова искра

— 858 —

Имам ја рачуна да Вам пдатим чашу пива, а ни доктору не дам внше него само једну чашу. Ако иродам и ону другу кућу, беће опет пива. Џ 1^ажем ја да го није ништа. Причао Чика Љуба Д-р Видаковићу како су укусне ^кљеве цриогорско, па доктор једва дочека кад једаи бакалин у Ваљеву доби две вреће тих рибица. Редовио су њих двојица јели уз пиво, печене на жару, те еухе рибице из Скадарскога Језера. Не могу да се нахвале како У сласт једу ту рибу. Одем и ја једнога дана с њима на пиво. Слана, масна риба не беше ни мало пријатна, па им то и рекох. — Кажем ја, онога, доктору да ово није ништа. Да су укљеве тако добре, појели би њих Французи и Немци, не би ни донрле до нас. — Једите Ви само као и до сада, а можете говорити и друкчије од сада! одговара доктор на ову шалу његову. Довро су се познавалк. Причао ми је Прота, вели Чика Љуба, да је Кнез Милош чешће позивао к себи старе војводе и виђеније људе, да се с њима посаветује о државним пословима. У ствари он није слушао њихове савете, али је хтео да они верују како он збиља жели чути њихово мишљење. Позивао је и Проту Матију, нарочито кад дође из Русије какво писмо, или кад треба што писати Русима. Ниједаи од њих, у повратку из Крагујевца, није се смео вратити истим путем, јер се бојао да га случајно не убију хајдуци. Тако су се добро познавали! ЈТротивнкк ЈјкБлкотеке. Походивши ме први пут, Чика Љуба застане пред мојом библиотеком: — А гле, Ви имате доста књига! Баш ми пријатна ова похвала, па додадох: како сам имао већу библиотеку, али сам при сеобама из места у место растурио књига више него што ми је остало. — Уосталом, рокох, нама су, прооесорима, књиге алат. Ја више волим лепу библиотеку него господски намештену кућу. —- Јест, јест, онога, лепо је то !... Ја немам никакву библиотеку. Кад прочитам лепу књигу, ја запамтим из ње што је најважније, и онда на што ће ми књига; ако ли је опет књига без веће вредности, још мање има смисла чувати је. И одиста, они који су имали среће да завире у Чика Љубину собу, тврде: да је он имао само неколико књига.

Светк Сава у гјерлнну. По предлогу пок. Димитрија Матића, састану се, на Св. Саву у вече, сви Срби с берлинскога универзитета у стану једнога који је имао највећу собу, да се провеселе. Пило се, певало се, па онда се ухвати и коло око једнога који је свирао у гајде. Вије се коло, потреса се кућа. Газдарица, поплашена, унаде у собу, да види какво се то чудо чини. Становници са доњега спрата поскакали из кревета, па неки истрчали на улицу, а други изашли на горњи спрат да виде каква то сила тресе кућу. Кад видеше кроз отворена врата како се весели младићи ухватили за рамена па играју, умирише се мало и осташе да носматрају ту необичну им игру. Један од њих објашњаваше осталима да су то индијанске игре. Особито су их интересовале гајде. Чика Љуба додаје у шали: Па и јесу нам и игре и музички ииструмеити као у дивљака. Јешко малкм народима. Чика Љуба је веома ценио Немце, дивио се Французима, волео је Русе, а Енглезе је сматрао као бездушне грабљивице. Хвалио је ред и истрајност код Немаца; Французе је сматрао као покретаче напретка, као народ у којега су најразвијенији хумаии осећаји; Русе је волео као сродан народ по крви и једноверан, а и сгога што тај колос самом огромном сенком својом застрашује остале моћне народе да поплаве мале и нејаке. Као доказ енглеске бездушности помињао је увек Индију. Кад год би се водила реч о којој било великој и моћној држави, Чика Љуба би завршио разговор уздахом: „Тешко малим народима!" Ј5ар зна човек шта чкта. Неколико година излазиле су „Ваљевске Новине." Јов. Молиар био је власник и уредник „Ваљевских Новина", и штампар, и слагач, а чешће је и писао понешто за новине. Чика Љуба је ценио вредноћу и честитост Молнареву, па, рад помоћи му, био му је за све време редован сарадник. Збијен и једар политички преглед, интересне и корисне белешке: то беше стална рубрика Чика-Љубина. Сваки дан, чесго и по неколико пута на дан, свраћао је Чика Љуба у штампарију. Било је ту иовише српских листова, а и по који од туђих. Дућан, у којем је била смештена малена штампарија задруго штампарских радника, доцније Молнарева, служио је и као локал за редакцију „Ваљев. Новина." Ту су долазили про®есори, учитељи и понеки од млађих чиновника, да прочитају новине, да се разговоре. Чика Љуба, пошто разгледа све листове, узима опет „Ваљевске Новине." — Нема, онога, бољих новина од „Ваљевских Новина" — у ваљевском округу (а тада беше то једини