Нова искра

26 —

Средиште иросдаве био је Оолунски метох ериског Хилендара, српска гимназија и наша срца. * ОрисЕи метох сиоменух нарочито, јер се у њему на први поглед може наћи несумњив доказ да у Маћедонији живи српски народ и да се веру.је вера православна. Треба бацити само један поглед на оне густе редове Орпчића и Српкињица, ђака овдашњих школа, па истим погледом видети и оне чисге српске типове, нобожне и озбиљне Србе и Орпкиње, у сгаринском народном оделу, како редовно сваке недеље и празника долазе и скрушено моле Бога... Треба видети како се сав тај народ, као један човек, побожно и предано крсти, кад свештеник узвишеним гласом говори у „великом входу": „Благовјернаго и хрисгољубиваго Государја и Ераља нашего Петра Перваго, наследника Јего Георгија и вес краљевски дом да помјанет Господ Бог во царстви својем"... Еакав је то утисак!... Па како се човек пријатно изненади, кад се са хора зачује право анђеоско појање, у потпуноме смислу. Ако верујете у сузе, вероваћете и то да ми је неколико пута засузило око... Овде у овоме метоху увек, после службе, ревносне слуге божјега олтара говоре народу о старој слави и величини; бираним и уверљивим речима утврђују у њему веру иравославну и уливају му наду иа бољу будућност... Као ре®рен овим речима редовно се чује са-улице вика каква разуздана аскера и као навлаш удешена дрека безобразна Јеврејина, набављача ... Ту се свршио први део прославе — свечана литургија иашем највећем културном раднику и просветитељу. Да сте имали срећу видети ону дугу поворку Срба, Српкиња, Српчића и Орпкињица у свечану руху, како после службе, светла ока, корачају српској гимназији набрекле би вам груди од поноса!... Напред у дугу низу дечица мушка и женска из двеју српских основних школа; за њима, у најлепшем реду, ученице Више Девојачке Школе, скромне, озбиљне и лепе — праве Орпкињице, одевене у једноставно одело симпатична утиска. После њих ђаци српске гимназије, у својим затворено-плавим униФормама, набројих читаву стотину. За ђацима наставници у средини огромне масе народа. Кад бих описивао овај величанствени призор, који ми је натеривао срце да дрхће; кад бих хтео да фотограФујем она зачуђена лица Оолунских грађана свију народности; кад бих хтео да похватам све радознале погледе љубопитљивих туђинаца, којих је пун Солун; кад бих хтео да насликам слику за коју не постоје боје у кратко, кад бих хтео да изразим срећу што је то све тако — не бих дао ни приближна израза својим осећајима, дивљењу и поносу... Вато нећу ни покушавати да то урадим. * У дивно украшеној сали гимназијске зграде изврши се свечано сечење колача. То је учинио наш одушевљени Србин и свештеник, г. прота Буквић, на чијим грудима приметих заслужени ордеи Св. Саве. Присутни беху: Наш конзул и конзули Италије и Румуније; ре®орматори које је послала руска и аустроугарска влада: г. г. цивилни агенат Аустро-Угарске витез Милер фон Рогој, са својим помоћником АлФредом Рапа-

портом и сокретаром гроФом Лујем Драшковићем; цивилни агенат Русије, г. Демерик беше иослао свога помоћника г. Петрова; руски вице-конзул г. Разумовски; заетупници валије Хилми-наше и митрополита Александра и мноштво иајодличнијег грађанства оба пола. Врло кратким, а врло језгровитим говором објасни засгупник директора гимназије значај Св. Саве и његова благотворна делања. Ватим дође на ред „Хамидија", царска химна, коју су певали ученици гимназије уз пратњу оркестра. Саслушана је стојећи, а завршена громогласним: Падишахм чок ,јаша-а-а!... Одмах се видело да ће и оркестар и хор извести све тачке на потпуно задовољство и осветлати образ и себи и своме родитељу и — своме народу. Тако је и било. Комади су се низали све лепши за леппшм, извођени прецизно и са елеганцијом. По лепоти мелодија и прецизности нарочито су се одликовали: „Руковет" од Мокрањца, „Из српског л^га" и „Наше благо" од Брожа, проФесора музике у Оолунској гимназији; од туђих: „У ковачници" од Ајленберга и „Мадригал" од Оимонетија. — Овај је Мадригал врло радо слушао покојни Шчербина, те је често плакао слушајући га. Изводио га је г. Брож у част помена погииулом јунаку и мученику. Овирање је било одисга уметничко и с највећим осећањем. Г. Брожа су пратили ученици. Један од ученика дивно је рецитовао на Француском песму Оили Придома — „1/а§'оше." То је изазвало жив покрет у публици. Госпођа талијанског конзула узвикну својој околини: „Та је ли могуће да овде — уче ®ранцуски?! 6 — !" ГроФ Лујо Драшковић изјави чистим српским језиком да је целокупним утиском просто очаран. Највеће задовољство изјавише и осгала госнода и госпође. Пред оиоликим срнским народом, пред елитом Солунског становништва, пред оноликим туђинским представницима — доказаше ови млади и интелигентни Српчићи и Српкињице да су чеда племенитог и за културу створеног народа... Доказаше да нису „Ваиуа^ез Аеа Ва1капз", како нас називају злуради и необавештени туђинци!.... „Јоигпа1 <1е 8а1ош^ие" донео је врло симнатичну оцену, нарочито истичући лепоту српских мелодија и спрему г. Брожа. * * После подне била је права српска забава, без и једног туђинца. Тада смо тек могли нустити на вољу срцу и осећајима. Сала је опет била препуна, као и пре подне. Од многобројних тачака истакнућу неколико најлепших. Ова је срца освојила сцена из „Два Идола", део целе драме, коју је по Атанацковићеву роману написао г. А. Јотић, проФесор Солунске гимназије. У тој сцени се верно износи мученички живот нашега народа пред устанак 1848. и почетак покрета. Ванредна сличност садашњих нрилика у Маћедонији са радњом у тој сцени — изазвала је иајвеће узбуђење у публици. Особито завршни призор, где се Срби, готови с места дати живот за ослобођење отаџбине, дижу и загрљени певају: „Устај, устај, Србине! Устај на оружје!" —