Нова искра

- 28 —

леумској Оликарској Изложби у Вочу, 1898. г., доби.та т. з. Лихтенштајпову Награду. И овде је смрт!... Како само тупо и потмуло одјекује ова реч: смрт! Свему се кези, не осврће се ни на чије молбе и сузе — она нде својим путем и коси немилосрдно све што јој под руку надне Кратко је време, што му је живот радошћу испуњавало — и према љуби и према чеду своме! Опака се бољка завукла у груди његове, сломила му снагу, скрхала живот... Тужно и језиво пипгги дах, што се кроз његова разорена плућа превлачи; кашаљ му груди раздире а глас се изгубио, изменио! Дани су одавно избројени — овде се још сати броје. Очајан је поглед, пун страха, без икаке наде, пгго га је млада му љуба у његово бледо, намучено лице упрла; у ономе се изнуреном телу гаси живот, и још мало па ће нестати и носледњега даха: — у ропцу, који срце пара, нонеће он са собом и последњи тренутак живота! А малено јадниче, које ће ускоро остати без оца, заронило се у крило јадној мајци, и, као да схвата сву страхоту, покрило је очи ручицама и лије прве горке сузе, које ће ускоро и њу и мајку редовно пратитн, кад остану самохране без свога најмилијег. г. Врањски сиоменик (вајао С. Роксандић). Двадесетпетогодишњицу свог ослобођења прославили су Врањанци откриваљем споменика оним борцима гато изгибоше у ратовима за ослобођење и независност. На споменику је натпис: „Јуначким борцима који су у рату за ослобођење и независност под врховном командом књаза Милана, Обреновића IV а под воћством ђенерала Белимарковића у бојевима код Два Брата и Врања 12. и 18. јануара 1878. године славно изгинули. Овај скромни споменик

иодиже благодарни народ града Врања и срезова Ичињског, Пољаничког и Масуричког". Слатка самоКа (сликао Т. Иреланд). — Хучни живот још није доспео у овај крај. У њему је мир који годи души уморена човека, и који к себи мами гоњена јелена. — Оладак је одмор у овој самоћи, слатка је ова самоћа. Арбанаска шрачица (сликао П. Јовановић). И ово је прерада раније слике Пајине. Рађена у Њу-Јорку по поруџбини једног завода, наишла је на опште допадање у уметничким Њу-Јоршким круговима. И тако једна по једна слика овог нашег великог уметника прелази у туђинске руке, а нама остаје да се задовољавамо једино штампаним репродукцијама,! Чаршија у Пријеиољу. Ова слика представља прави тип чаршије у турској вароши. Пријепоље је на Лиму, 6 часова далеко од Пљеваља. И ако је старије од Пљеваља а некада било и веће, сада је Пријепоље знатно попустило. У Пријепољу има српска школа и црква, а један час од Пријепоља налази се манастир Милешево. Сриска основна школа у Пљевљима. Ово је слика зграде каква је била пре неколико година, а сада је нешто раширена и обновљена. У њојзи је сада српска гимназија. Љонид Андрејвв. — Види у овом броју чланак Г. Божовића „Деонид Андрејев"'. Симо РоксандиЛ, акад-вајар. — У вајарској српској уметности веома угледно место заузима Оимо Роксандић, наставник у Крагујевачкој гимназији. Слике његових радова: „Роб", „Милош Велики", „Еп ?асе" већ је донела „Нова Искра". — Пре неколико дана Роксандић је добио прву награ-ду за подизање споменика изгинулим Шумадинцима у досадашњим ратовима. —

4

X Р 0 Н И К А

шш Једна лепа старина. У низу јубиларних светковина, којима ће се ове године прославити сгогодишњица првог устанка за ослобођење наше отаџбине, пројектовано је и преобраћање наше Велике Школе у Университет. Свакојако ће се за тај случај спремити опширна моногра®ија о Великој Школи, иа том нриликом издати и све оно што се, поред већ

објављеиога (највише у књизи А. Гавриловића — „Београдска Велика Школа 1808—1818", Београд 1902 г.), сачувало и што се зна о оној Великој Школи, што је 1808. године основана била у Београду, а која је кобне 1813. године пресгала са падом Карађорђеве Србије. Будућем писцу те монограФије пружамо овај интересантни приложак. У Душановој задужбини, манастиру Св. Аранђела, више села Кучевишта, у Скопској Црној Гори, који манастир красе многи знаци наше нрошлости, добре и у свима досадашњим народносним искушењима постојане Србе оне лепе околипе сазива на богомољу звоно, на којему су изливенн ови записи и рељеФи: 1., При врху звона пише укругу: ј Бодрсткуите ДУХОМ ПИТДА ум.