Нова искра

- 57 —

Баба и унук (сликао Б. Е. Мурило) У 7. броју „Нове Искре" за 1902. год. изнесен је нреглед живота и рада Бартоломеа Естабаиа Мурила, великог шпанског сликара. Овом нриликом доносимо његову слику „Баба и унук" која је веома цењена и која је сада у власништву Минхенске Пинакотеке. Из Сићевачке Клисуре. Лепоте ове клисуре одавпо су већ привукле на се нажњу и доста су описиване и опеване. Некада непроходна и легло орлупшпа., сада је, због железиичког трака, један од најлепших делова оне везе што спаја исток са западом. Помамна уарега (сликао В.јеруш Коваљски). — Еоваљски је, по неколиким својим сликама, познат и читаоцима „Нове Искре". Све су оне из пољског народног ашвота, као што је и сав рад Коваљскога. Па и за ову слику, коју доносимо у овом броју, узет је материјал из пољског народног живота. — Годишњи је вашар, те се слегао свет из разпих крајева. Необична врева и жагор вашарски узнемирише коње, који се помамише и полетеше кроз онај свет. Најразличнији покрети у таквим моментима веома су верно ухваћени и изнесени. Слика је иеобично жива и оставља највернији утисак оваквих тренутака. Сиоменик ј~ Љубомира П. НенадовиКа — Чика Љубе. — 18. јула 1903. год. откривен је споменик у Бранковини на гробу Чика Љубо Ненадовића, који су му подигла српска деца, ђаци осиовних школа. Споменик је пирамида од аранђеловачког гранита, висока 8 метра, са бакарним понрсјем у природној величини. Пирамида је израда Николе Лукачека, индустријалца из Београда, а реље® г. г Боке Јовановића, вајара. Са источне стране споменика, а испод реље®а запис је: Љубомир 11. НенадовиК — Чика Љуба — Акидгмик и Књижевник * 14. сеитембра 1826. год. у Бранковини. Са западне стране: -/• 21. јануара 1895. год. у Ваљеву. Са северне стране: „ СеКате се ко ту лежи, „Кад ограђен гроб му с' блиста ? „ Ова груда.." Не, нс, нијс. Него бисер зрна чиста, Сриске деце то је дар, Сриској иесми на олтар! Тиме љубе доброг Чику Тим' бележе гроб иеснику Са јужне стране: „Деца су ко цвеЛе, коров зле су страсти, Истребите коров, цвет Ке леа узрасти." Сриска деца — Чика Љуби. Споменик је намештен крај гроба Чика Љубина, баш крај самих северних врата цркве бранковинске.

Правила то^а одбора нотврдио је г. Министар Просвете. По тим правилима управитељ школо у Бранковини председник јо тога Одбора, други учитељ-ца је деловођ, а благајник је свештеник бранковински. Према томе, како су се мењали учитељи у Бранковини, тако су се мењали и председници одбора и деловође. Председници су били 1896. г. Дим. Ј. Соколовић, 1897. г. Мика Сретеновић, 1898., 1899.. год. Недељко С. Савић, 1900., 1901., 1902. и 1903. г. Михаило Максимовић. Деловође су били: г-ђица Лепосава Ф. Лазаревићева, Наталија Маџаревићева учитељице и Нед. С. Савић учитељ. Благајник је за све време био г. Светозар*Д. Петровић свештоник. За 7 година су прилози скупљати и скупљено је 1854*70 дин. Кад се дошло до то суме, одбор прпступи погодби израдо споменика и по допусту г. Министра Просвете од 21. јуна 1902. год. бр. 6526, закључи као најповољнију погодбу са г. Лукачеком за 1800 дин. али да он буде дужан и рељеФ г. Јовановићу платити. Дирљив је био дан 18. јула у Бранковини. Ретка је то била свечаност! Од ранога .јутра свет се скупљао код скромне црквице, а доста је страних гостију још уочи тога дана било дошло. Бранковина не памти да јо толико и тако одабраних гостију имала као тога дана! Изасланици: Српске К.раљ. Академије Наука, Мииистарства Просвете, Учитељског Удружења, Српске Књ. Задруге, Ђака Алексиначке Учитељске Школе, Ваљевске Трговачке Омладине, Ваљевске Женске Подружине, Ваљевске Онштине и многих околних општина — били су ту. Позорпшна дружина „Синђелић", са својим управитељем г. Петровићем, дошла је, да помогне, да се ова свечаност што лепше изведе. Представници нросвете, многи учитељи из Ваљева и округа са школским надзорником; сви про®есори са директором из Ваљева; многи свештеници из Ваљева и округа, са окружним протом, дођоше да увеличају ову свечаност. Војска је била знатно заступљена. Многи ОФицири, виши и нижи, беху дошли на ову ретку свечаносг. Дођоше и начолник округа г. Марко С. Ђуричић, а и начелник среза ваљевског. Многи трговци, занатлије и чиновници из варогаи Ваљева; многи председници и виђени грађани из срезова: тамнавског, колубарског, подгорског и ваљевског... Цвет округа ваљевског, интелигенција његова, мушко и женско, старо и младо, слегло се на ту ретку свечаност, на откриће спомеиика своме незаборављеном Чика Љуби... Слегло се у малено селанце, скромној цркви бранковинској, да при открићу споменика узвикне: Слава ти, слава, наш Чика Љубо !... Одслужена је служба Божја. Црква је била пуна; порта пуна. После службе био је помен нокојном Чика