Нова искра

Љуби, послс кога јо г. Свет. ГГотровић држао кратак говор у славу нокојникову. За овим је учињен номен и на гробовима Ненадовића (кнеза Алексе, војвода: Јакова, Оиме и проте Матије), после кога је прота Марко Петровић држао дуг и леп говор — о Чика Љуби, као иеснику слобоуе. Позоришна дружина „Синђелић" отпевала је песму „Српчад Чика Љуби", коју је написао г. Мих. Максимовић, учитељ, а компоновао г. Јован Урбан, капелник војне музике у Ваљеву. И речи и композиција су врло лепе, а и хор је отпевао на опште задовољство. Декламација „ Општа Кућа" од Чика Љубс, коју је декламовао један ђак бранковинске продужне школе, свакоме се допала. За тим је председник ђачког одбора г. Михаило Д. Максимовић држао дирљив говор, да је многу сузу из очију присутних измамио. При свршетку говора, ђаци школе бранковннске неваху у глас: У млађана срца наша, Ужего си пл&м! Ми ти сиомен откривамо, Диг'о си га сам! — И одмах за тим скидоше платно са споменика у који еу биле упрте очи присутних. Настао је био тајац! Још се само чуло понеко тихо јецање, када је почео говор изасланика Орпске Академије Наука, академика г. Љубе Јовановића, који је у своме дугом, заношљивом и одушевљеном говору одао хвалу песнику и величао врлине народа округа ваљевског, из кога ево пуних сто година излазе велики људи: на нушци, перу и политици; народу, који је пре сто година дао ирве жртве за слободу Србије — кнезове Алексу и Илију; народу, који је дао мудрог диплоиату проту Матију и ®илосо®а Љубомира Ненедовића... јер само у храбром народу могу да одрасту храбри људи; у великом народу, велики људи. Чим је г. Јовановић завршио говор, засвирали су свирачи Чика Љубино коло, „Тројанац", у које се ухватило све, све, и старо и младо и мушко и женско, те тиме испунисмо једну жељу Чика Љубину. За све време ове свечаности киша је падала. Она је узрок те се није могла да изврши 9. тачка програма свечаносги, заједнички обед, онако како је приређивачки одбор желео; како су се гостољубиви грађани општине и цркве бранковинске били постарали. Дугачки зелени хладњак, у који је могло сести 300 душа, није могао да буде заклон од кише, те се на брзу руку посгавило у учионици. Али ко прво за трпезу да се позове и како да се искупимо, — кад се од пљуска кише разбегло све по сеоским соФрама?!.. Ипак, захваљујући вредноћи и обазривости приређивачког одбора, све је било добро. После подне је киша стала. Сунце грануло, а народно весеље отпочело и трајало до мркле ноћи...

Ето, тако је откривен спомоник Љубомиру П. Ненадовићу — Чика Љуби. На споменик су положили венце: родбина Ненадовића, позоришна дружина „Оинђелић", Ваљевска Женска Подружина и учитељи и учитељице. Одбору су сгигле истог дана многе телегра®ске честитке, похвале и успомене на Чика Љубу. н. с. с. Јаничар (сликао Г. Вопо). — Јаничар (турски „јени-чери" т. ј. нова војека) назив је турскога војника из оних редова што их 1329. г. основа Султан Оркан од силом потурчених хришћана. Оултан Мурат I већ је имао 12.000 јаничарских бораца. Сваке пете године плаћала је раја данак у крви т. ј. изасланици турски одабирали би тада рајразвијеније дечаке за рекруте јаничарске. Тек у XVII веку пресгало је рекрутовање из хришћансвих народа. Највећи број јаничара прелазио је 100.000. Одабраност, угледност и лепота јаничара беху у свету чувене, а у Јевропи беху јаничари најбоље извежбани и најиздржљивији нешаци. У мирно доба јаничари су вршили полицијску службу, а ратничко им оружје беше дуга, тешка нушка, кратка сабља, нож и пиштољ за појасом. Од јаничара је одабирана и лична стража султанова. При заузимању Цариграда (1453. г.) јаничари су били најбољи борци, и захваљујући највише њима — ушао је Мухамед II у зидове Цариградске. — Али, поред овога, и највећи број султана, везира и ага завршио је смрћу једино по необузданој вољи јаничарској. Њиховој сили за дуго времена није се могло одолети; тек султан Махмуд II (1826. г.) успео је с помоћу тобџија, кумбараџија и бостанџија (војни чувари царских вртова) да уништи јаничаре. Против њих је понесена тада и пророкова застава која је и унела највише Фанатизма у борачке редове. 17. јуна (п. н.) заувек је уништено јаничарско име, јер је до тога дана убијено и обошено преко 35.000 јаничара. — Орпски народ горко је испаштао јаничарство, јер је њихове редове пунио и својим подмлатком! Из сриске војске: У ратној служби, Оисадни тоиови, У иешачкој борби. — Низу досадашњих слика из српског војничког живота додајемо и ове три, коЈима нису потребни потањи описи. Желећи да албум војничких слика и даље развијамо, молимо српске аматере Фотогра®е и све оне који имају оваквих снимака, да нам их шаљу, а ми ћемо их најрадије објављивати. Тврђава у Пироту (®отогр. снимио Ж. Марковић). — „Пред ставама Расничке реке и Нишаве избио је пз земље један пласт од стена, на коме је озидан градић Пиротски, око кога је, зиданим ровом, обвођена вода кад је требало. У нределу, где је данас Пирот, дизала се римска варош (Јштескуа, са једним кастелом. По мишљењу стручних испитивалаца, кастео римски на истоме је месту, на коме данас градић Пиротски" (Карићева „Србија" стр. 770.). —