Нова искра

— 72 —

месецу! љути се Пера. Ама није, брате, Пера него|Мића; и није пуковник него понуковник, попуковник Мића; и није баш тако ни стар, држећи човек — к'о јуче да је изашао из академије... С леђа изгледа к'о ноноручик!... Ка' господин Милић, исги он! — Хм! како да не познајем госнодина Милића! — Опет она!... Ама- какав Мстлић! Није Милић, него Мића. Е, тела би ти Милића; знам ја то! Ама нема, ћерко! Не дам ја то! — Перб! рече му ошто и прекорно жена. — Шалим се, де! Вар ја тебе ие 'знам... Него шалџија сам, — знаш ме, Фала Вогу! брани се Пера и наставл >а. — ...Каже: мило му што смо се, вели, упознали !... И већ Бог зна како, вели. Кад сам пош'о он скочио ка' да сам окружни начелник или иншиектор какав, ил' да имам пуну пензију; уст'о, испратио ме и стиск'о ми руку и већ Бог зна како... Каже: „па извол'те у друштво! Извол'те и кад не играм шака, вели. Ја се радо мешам с цивилистима... са слободоумним, вели, тако људима... Имам, вели, шта да чујем, и да се поучим вели, — бага тим речима... А за вас сам — то јест за мене, — воли, чуо да сте јодан шалџија, један весељак и један добар друг и друштвеи човек, вели... И посјетиће нас; обећ'о је... Позвао сам га... Обећ'о да ће нас посјетити... — Ко? запита сањиво. — Господин Мића. — Господин Милић? запита мало живље Бнса. — Ама јок Милић! Какав Милић! ?... Милић је поручик а ово је попуковник, попуковник Мића... раздера со Пора као да диктира иешто. — Ајдо (шавај ту! Шта си се ту раздерао; хоћош да ми искуниш патролџије под прозор ! рече жена и окрете се једно двапут, па се носле ућута не слушајући Перу који је још неко време причао о себи како је „дружески човек", и како друштво не може без њега, затим леже и он и ућута се, а после се придружи хркању своје спавајуће супруге... Мало после у соби овлада тишина. Чуло се само равномерно клаћење шеталице иа сахату и сложно хркање брачнога пара. гдава друга Оставимо их нека мирно спавају; нека их благи санак окрепи за сутрашње тешке послове, а ви, драги читатељи, окрените ухо од њиховог хркања — које је као и свако хркање прозаично, јер је једнолико и досадно — и обрните ваше ухо и обратите вашу пажњу следећем причању. То ће много боље бити јер ће бити интересантније; занимаће вас, извесно, да чујете што о овом супружанском пару. Госпоја Бисенија је из једне боље и отменије породице, и да је госпојици Бисенији у своје време био мираз према лепоти — то јест, да јој је и мираз био леп као она што је била лепа — никада се овај исти Пера не би назвао њеним мужем, ни она — Бисом Перином.

А била је врло лепа, а и сад је још лепа. Као така била је избирачица, није хтела „ма за кога да пође. А јављале јој се многе прилике, али она свакоме ману иађе. Ил' је шишкав или мршав; ил' је мали или дугајлија, или прост или сувише учен, или матор, а вели њој не требају два „оца" — еле ни један јој се није допао, свакога је умела испратити да се више не сети да проси. Тек само иапрћи усне кад јој тако спомену какву прилику па ће избацити: „Е већ, чудно ми чудо! Писарчић! Гани се обландама!... Цркла већ ја за њега!..." Или ћерећи: „Е, потпоручик! До јуче био наредник! Сачекив'о на Теразијској чесми!... Цркла ја већ за његовим мамузама!..." Или: „Медецинар! Е већ нема! Гурну га за Физикуса у Златибор! Чудиа ми господства! Докторка у срезу!" И тако еве растерала и остала. А ти тако одбијени после временом постали началници, пуковници, шеФОви болнице, — а она остала она иста. Управо није остала она исга. Кам' срећа да је осгала, него није. Прошле године; девојчурци стигли и пристигли, поудавали се и основали породице, а она остала и губила се полако. Стала пробирати у памети и ужаснула се кад је видела како је све отишло и разишло се а она остала. Срета тако ове скоро удате и ужасне се кад помислп: да је ту скоро видела с букваром, ову како је лизала с папира ћетену алву, ону опет, како се у чарапама (па једна јој чараиа плава а друга жута) као дериште пљувала преко сокака с мушкарчићима, — и сад се све то удало, окућило и окружило „кинцмадлама", дојкињама и дечурлијом , и иде достојанствено — као свака мати — тротоаром!... Тек онда опази како је зашла у године. 'Го јој примећују и други, па на послетку тужним срцем не само примећује него и признаје и она сама. Манишући и бирајући и очекујући тако, једне је изгубила а друго није дочекала, зашла у године и почела да очајава. Тада би се кајала, уздахнула би и рекла често: „Да сам се у своје време удала за каплара, до сад би већ била мајорица!" И то је био искрен уздах. Страховала је да се већ неће никад ни удати. И сад би је редовно потресало и ожалошћавало кад год би њени у кући добили позивницу за какву свадбу. Тада би тек видела сву стра.хоту свога положаја и ужаснула се при помиели колико се изменила од то доба. Некада је ишла врло радо и редовно ишла и на венчање пре подне и на игранку по подне чак у Смутековац, и играла све до „шарен-оро"; после је ишла само на венчање у цркву, а још доцније ни тамо, него се обично извињавала слабошћу родитеља или каквом жалошћу у својој многобројној родбини. Није ишла ни на венчање него је с прозора бројала каруце сватовске, док на послетку није могла чак ни то да издржи; чак се и свадбених позивница бојала и мрзила их, цепала их и исплакала сваки таки позив... Тада је већ пала у ужасно очајање. Била нервозна, ностала јогунаста и секантна и тиме бацала у бригу и родитеље и родбину многобројну своју.