Нова искра

— 143 —

тачку тако, да изгледа као да се секу на хоризовту. Nо1 је посматрао и такве лукове, који полазе с исте тачке на хоризонту, али се по том разилазе у облику лепезе на разне стране неба. ЈЈетакот .је видео, како се луци привидно пресецају на средими неба. Луци пак нису вазда једноставпи; некада се нагло кидају; а ни.је ротко да се по који део лука види како слободпо лебди у ваздуху не додирујући ни с једне стране хоризонат. Такви делови лукова јављају се при распадпњу пол. св. пошто је прешла ступањ иајвишег развића и дају утиоак, као да је иојава насилно растурена и искидана у нојсдино комађе. Луци већином имају облик кружиих пресека, па ипак јо запажена велика разноврсност у облицима. Неке су слептичке, друге се угибају у близини хорпзонта, па се опет по том враћају на више. Посматрани су н потнуни нрстенови у облику круга илп елипсе. За времо самих развића поларних светлости при крају августа и почетком сентембра 1859. виђен је једном и један потпуно слободап светлосни прстен како лебди у ваздуху (Ногое у НаШах-у); он је свакако постао спајањем два светл. лука. Се181И8 је посматрао нопосредно како се расценао један лук у два дела који су се разилазили па после скупили у један нрстеи, а тим со све већма сужавао и непрестаио треперио. Он је видео и како се један прост сгетлосни стуб искривно и начинио нрстен. У другим случајевима запажено је, како со св. лук цео или на једном своме крају увнја сиирално, или налик иа змију, па га тако или нестане или се избора у величанствену, иотнуно слободну паитљику. Кад су св. лукови шнроки, више личо на завесе, огртаче и драперије; тада често имају боре, нзгледају као да одиста висе о небу п спадају међу најлепше појаве нол. светлости. У1уци често нуга личо на неки збивепи светлосни мост; а кад прелазе у драперије, тада се зракаста структура њихова већином не опажа. Ну и прости луци показују иа иојединим местима и целом својом дужином, да су у ствари састављени од св. стубова који се ређају један уз други, а чосто су оии мођу собом и тако јасно одвојени, да је простор између њих веома таман те паводи посматрача на мисао да у њему има црних линија. Се18Ш8 је у два маха посматрао сасвнм особене појаво пол. свет.; видео је 19. Фебруара 1781. у зениту ирикупљену светлосну прилику у облику круга, од које је сјајан рои био управљен ка хоризонту у облику џиновске развупене спирале. Та јо појава трајала око '/, часа па ишчезла према северу. На две недеље доцније, 3. марта, појавио се низ концентричних прстенова, који у облику пламенова и непрестано треперећи дуже времена лебдише на небу. Врло је тешко поставити неки систем у тој великој разноликости облика пол. св. Највећа је тешкоћа у томе што се нпкад не види појава онако како се она у ствари дешава, већ само онако, како се на небу пројектује. Према

томе, једна исга прилика, само по разном свом положад према посматрачу, може показивати најразличитије облике. Кружни прстен може час изгледати у правом свом облику, час као елипса а час и као права линија, а обична спирала можо показивати облик равно спирале, замке или савијенс пантљике, или чак и змијаст облик, на и облик прстена. Тиме се објашњава Факат, да се оииси подвојених иосматрача о једној исто.ј поларној светлости слажу само у главним цртама, а у појединостима знатно одступају.

Портрет г-ђце x.

К.

По свој прилици и геограФ. положај места одрођује облик нол. св. У правој домовини својој, пол. св. су 110 богасгву облика врло изобилно, а поједине слико што их доносе разни пол. путници тако су чудиовате да се пре могу сматрати за иродукте Фантазијо. Покушавано је да се клаеиФикују различити облици пол. св. (Рауег). Тога смо се до сада и придржавали. Ј^огЉМ је сматрао, да ће се сев. хемисФ. бар моћи поделити у такве зоне, у којима се нарочито јављају извесне Форме. Он узима таквих 5 зона; њих ћемо ми на другом месгу расматрати. Разноликост у Формама одговара и тако исто великој разноликости у кретању. Поред простих пренашања зра-