Нова искра

кова и целих стубова, оиажају со и окретања и осцилације које каткад захватају сву појаву као целину, а каткад се оиажају само па појединим местима њении. Често пута се по небу простиру читави системи таласа па пресецају и лукове и зраке и драпериЈе. Најдуже трајање кретања заиажено је код тамног сегмента а с њим и кретање лука при пењању њогову изнад хоризонта. То се пењање некад тако лагано врши, да изгледа као да лук стоји на небу. За тим је посматрано, како се често пута лук гиба по иебу тамо-амо управно на своју раван. Кад такав лук прелази кроз магнетски зенит, већином се граде круне; и том приликом се ипак јасно истиче састав лука од састава светлосних стубова. Лук се некад преко неба још и тако простире, да му доња тачка стоји стално па хоризонту, а он сам се тамо-амо креће као на багламегу, те тако можо проћи цело небо. И тада се, при пролазу кроз магнетски зенит, редовно појављује круиа. Таква помицања, окретања и тд. посматрана су врло често у Најну на Љбрадору (Косћ) и у Шведској (ОеШиз). Често пута опажено је, како се више лукова истовремено помичу и окрећу, или један лук више пута пролази небо тамо-амо, те тако припада час јужноме час северноме делу хоризонта. У нижим геогр. шир. се ретко опажају ти силни покрети и окретања, али се ипак виђају при јаким и великим изливима полар. св. Друга једна врста покрета запажена је више пута приликом велике пол. св. 1859. Тада се видело, како се лук у својој равни креће тамо-амо, те је изгледало као да теме његово осцилира око неког средњег ноложаја. Таква су кретања запажена код оних лукова, који се понашају као неке чврсте прилике, а јављају се поглавито у пределима ближе северу. Кретања у самим луцима, која су свуда запажена, чине те луци изгледају као еластичне пантљике, кроз које пролазе таласи. Ма где на луку види се неко светлије место и оно јури великом брзином дуж лука на једну или другу страну. Ва такво таласно кретање није опажен неки нарочити нравац: оно иде час у лево, час у десно, ма да извесних вечери ноглавито канда преовлађује један правац. Тако је у поларној светлости од 1—2. септ. 1859. запажено у Сев. Америци и Антилима, како се за све време кретања вршило са 3. на И., па се тај правац изменио и окренуо од И. на 3. док је у Јуж. Америци, иосматрано кретање јужне светлости, само од И. на 3. Ну ма какав био правац тих таласа, увек јо талас на предњој својој страии обојеп црвено а на задњој зелено. — На ту постојапост оријентације по бојама односно самих обода св. лука као и у односу на таласе — НшпМсИ; полаже врло велику вредност, на ће она можда доцније олакшати и ноглед у суштину поларне светлости. По описима већине посматрача, ту ваља само водити рачуна нарочито о кретању оног светлијег места. На основу неколиких података могло се извести, да се и оно нростирање бора врши на исги иачин дуж самога лука. Слично кретање опажа се код зракова и св. стубова. Неки зраци избијају из каквог лука или са слободног хоризонта тако брзо, да је сасвим умесно назвати ту радњу ттрцажм. Једном приликом видео је Вгауахз, како је један зрак за мање од пола минута прегаао половину неба, а Се18Ш8 вели, да је кретање понеког зрака некада тако

брзо, да се у опште не може пратити. Неки се зраци крећу као шеталица тамо-амо и окрећу се око једне извесне тачке, а како им поједина места наизменично засветле и замраче се, такви зраци изгледају као пламенови који трепере и надимају се овда-онда. Еешвкош је у Лапланду посматрао кретањо таквих светлосиих места, којо личи на силно кретање буктиње. Поред особитог призора, што га та и друга кретања изазивају, повећава се он још и тиме, што често уз то иду још и особите промене облика. Кад кретање захвати целу једну прилику, она, заузимајући разнолик положај према гледаоцу, показује у неколико и другу своју страну. Тада се могу запазити за врло кратко време тако знатне промене облика, да их око, често пута, .једва може пратити. Природно је, да може наступити и права, а не само привидна промена облика: прави св. стубови криве се, и добијају змијаст облик, луци се кидају и увијају у спирале или прстенове. Разнолика кретања, просецања појединих прилика, силие осцилације светлијих места и тренутне промене обблика, често нута раскидање целокупиих делова — одиста чине призор неких особених мађиских прилика, за какве су поларну светлост сматрали сви народи до врло блиске прошлости. Још у почетку XVII века неки Француски племић описује две пол. св. које је посматрао 13. и 15. септ. 1606. год. тако, као да је била нека крвава битка на небу. Ту се помињу и ритери како јуре један иа другога голим мачевима. Онај што пада, покушава да усгаие али се опет стропоштава. Копља и стреле сипају једно у друго, ратна кола и борци чине неку замршену слику у којој се не може скоро ништа разазнати! Ди ли ти силни покрети стоје у вези са каквим било ш^мом или се врше сасвим без тога — није познато. Секта помиње, да је врло често при својим посматрањима чуо као неко шуштање, зујање или жубор сличан жубору шумског потока, а и многи мореиловци и нутници причају да су слушали разиолике шумове приликом појединих покрета. Ну много их је више, који и ири свој иапрегнутости никада и ништа нису чули, што би се могло сматрати да долази несумњиво од саме поларне светлости. НшпђоМ! мисли, да су се поларне светлости много ућутале од кад се почело тачније њихово испитивање и прислушкивање. Ваља имати на уму и то, да је код тих прилика врло могућна обмана, јер сваки шум, који се случајно поЈави при покрету стуба пол. св., сасвим се природно приписује томе покрету: тада су сва чула управљена једино на појаву која се одиграва на небу пред гледаоцем. А таквог шума има увек, па било од атмос®. струјања, било од покрета околних тела или чак и у самим ушима гледалаца услед јачег покрета крви. Међу тим, иепосредни подаци јоднога иосматрача, као што је Се18Ш8, и уверавања знатнијих аутора не могу се тако лако одбацити и сматрати их само као обмане. Пошто други посматрачи, као што је на ир. Косћ, деФинитивно наводе да се полар. св увек развијају у апсолутној тишини — мора се узети — онако од прилике — да свакако шум не прати опште покрете пол. св., али за поједине случајеве — вероватно кад се поларне светлости развијају у дубљим пределима атмосФеро — врло је вероватно, да-се ти покрети не врше онако сасвим нечујно. (НАСТАВЦЂЕ СЕ)