Нова искра

148 —

— Сада сам готов, — рече јој оп — сада немам више нпшта да радим у Верлину. А нослс неколико тренутака упита је: — Ти ниси љубоморна ? Привукла је себи његову главу. — Ти си тако добар, Константинс, одговорила му је, љубећи га у чело. Но када је отишао, сиустнла је књигу. на крило.

Знала је да је јача од других жена, јача од сваке стварности. Једном је била побсђвна — његовом маштом. Но када но би било маште — не би био уметник. А ако машта у ствари постоји, ње се не треба бојати. Наемејала се и почела је да чита, само су јој се очи чешће ио пре заустављале на његову нортрету, и свагда се у њима појављивао тихи сјај, који је он тако волео. Душ. Д. Пет^овиђ

ЈЈремеиживоти&е а Д-р рм. М- ДОЗ *р€р»П«

д неба зависи благостање или пропасг тежака, и зато он често управља свој поглед „плавоме своду" и моли се творцу васионе, да нусти благотворну дажду на засушену земљу или да обустави нотоке кише који му поплавише усеве и поништише плод труда његова. Овај неирекидни уздах човечји иагонио га је готово нехотично да посматра природу око себо и да уочава све што би му могло послужити да сазна раније време, како би могао за времена спасавати што со сиасти може. Његова посматрања пала су на животиње, које су њему и по организацији и по животу сличне; он јо брзо опазио, да многе мођу њима имају изванредну осетљивост ирема наступајућој промени времена; разуме се, да но треба веровати свему што со о овоме прича, али се не треба ии ругати искуству које јо у низу многих векова и поколења освештано, а тим нре што ми несумњиво подлежнмо утицајима атмосФере око себе, а нарочито извесним меиама у њој, и сваки, који јо ма и срицати научио у књизи свомоћне мајке природе и водио рачуна о соби и околини, морао је ово оиазити, морао је нриметити, да се често са иролазним менама у атмос®ери удружују промене у нашем телесиом и душевном нахођењу; многи људи осећају у то време неку збуњеност у глави илм несвестицу, сањивост и т. д. Ово још више осећају људи са каквом телесном махном. Ово све још вишо вреди за животиње. Од особине ваздуха зависи не само напредовање живих бића него су и њихове животне павике непосредно подложне утицају атмосФере. Промене у влажности и температури већ су довољни узроци да и човека и животињу нагоне да чувају своју телесну топлоту и да се заштићују од времена. Али ма колика да је у овоме једнакост међу њима, толика је

»Бешсера аИо ноп и1аг а8(,1'о1о^о, (Јиат сагћопапо. Лудвив XI. разлика у начииу извршавања овога а често и у иобудама за ово. Човек је у стању да се вештачким путем заштити од времена, јер његово више савршонство и интелигенција дају му могућности, да се што више може ослободи од зависности од времена, док мођутим животиња, која утицајем културе није одстрањена од природе, него је са њомо спојона, мора да прибегава природним средствима, кад је моћ самоодржања гони да се чува од ноугодна вромена. Овај ненрокидни однос између животиња и атмосФорских промена, иа сву прилику је у току времоиа постао једна од главпих чињеница и узрока предосећању колебања у атмосФери и навео их на извесна делања, која ми данас на њима опажамо и доводимо их у везу са менама у ваздуху. Код човека точе живот својим обичним током у свако доба године, а у животиња није тако; оне морају да се ирилагођавају не само извесиом добу године него често и самим пролазним променама, а ово чини, да су оне много осетљивије од човека и према мањим атмосФорским менама. Ово је тврђење засведочено искуством, коЈе је још показало, да снособност примећивања веома малих мена у ваздуху у неких јо животиња толико развијена, да су ирема томе њихову осоћању тупи и најосетљивији мотероолошки апарати. Овакве животиње стекле су име иророка времена, па чак су неке од њих добиле и историски значај, о чему ћемо говорити на дотичноме месту, а сад да пођемо редом и упознамо се са животињама које у опште вреде за пророке времена'. Међу сисарима коњи и говеда јако се узиомире кад хоће вроме да се мења, машу немирно реповима, ударају копитама о тло и у опште показују необичну узнемиреност; овце предсказују време кад страшљиво блеје и прикупљају се у гомиле; дивљач у гауми такође се узнемири, а може бити да овоме понашању ових животиња много доприноси