Нова искра

— 150 —

Паук ее у оиште сматра за иравога и неиогрешнога пророка времена н као такан етекао је и историеко име. Ова њихова споеобносг предсказивања уочена јс одавно, али је и брзо и на дуго заборављона, док једним необичним случајем није поново скренута пажња иа њихову особину. Катрмер Дижонвал проучио је то до најмањих ситница. За време Француско револуцнје он је био оФицир у републиканекој војсци која је опериеала противу Нидерландске и једном приликом буде заробљен и одведен у тадању тврдињу Утрехт. У сужничкој самоћи и из дуга времена он је носматрао живот и особине паукова, нарочито њихову осетљивост за предсгојећу промену времена. Материјала за ова посматрања дали су му познати црни аауци, који преду своје мреже но угловима напшх домова, и они су засновали своје историско име овим случајем: онеађени Холанђани отворили су бране и напустили воду која је потопила цело онерисано поље. Фраицузи су увидели да због водс не могу ништа учинити и решс се да одустану од опсаде и да се повуку, али у то време добије командант опсаде поруку од заробљеног Катрмера, да се стрни још десет дана, јер ће носло тога времена наступити веома јака цича, и доиета со у то време вода толико следи да су републиканци могли проћи нреко леда и извршити циљ своје опсадс. Катрмера доведу с триумфом у Париз. Ло посматрањима Катрмеровим и других уочило се да пауци крсташи „па лепо време" заснивају велике мреже, праве ноћу ново или разбацују својо нредиво, а мали пауци окрећу своју главу спољиој ивици своје мрежо и јако опружају ноге; али ако крсташи ие нлету мрежу или су им конци врло кратки, а мали пауци окрећу главу зиду, онда ће бити кише. Ветру или олујн можемо со надати кад крсташи никако не плету мрежу или кад кидају један део своје готове мреже. Мали пауци предсказују зими јаку хладноћу кад узнемирено јуре на све стране, кад ео боре за боље мреже, кад право нове и нанраве више катова мреже за једну ноћ.

Изгледа, да справљање мрежа зависи од хране, јер је лети она много живља и обилиа је, а нарочито на лепим топлим данима, кад се више плена ухвати у њиховим мрежама — и ако има у паукова ма и најмањог предосећања за лопо или ружно време, онда је лако објасиити зашто пауци праве или не праве мреже и откуда она журба у нрављењу мрежа кад хоће лепо време. Оем досад споменутога о пауцима, имамо још да споменемо, да су ноге у паукова јако осетљиве према нроменама времсна; они их опружају иа топлоти и скупљају на хладноћи. Не можемо да оставимо нопомонуто пи то, да ће бити тихо време ако пауци својо мреже затегну, а ветра ако им је мрежа лабава. Пијавице су такође јако осетљиве. Кад је време стално, оне онда леже непомично на дну воде, а кад хоће олујина, онда се узнемире и ненрекидно пливају докло год олуја трајо. Кад глисте измиле на новршину онда ће бити трајне влаго или кише, а биће велике суше кад иду дубоко у зомљу. Ово се ието тврди и за кртице, али со ово њено нонашање може објаснити и тимо што се она храни и глистама, па за њима иде на површину или у дубнпу. Ова посматрања у погледу односа између животиња и мона у атмосФери ваља издвојити од спреме за извесиа доба годино, јер су она само у неколико сродна са предосећајима пролазиих промена у атмосФори. Мало коме да није познато како много животиње добијају јачи кожух, како со тице еолице епремају за нут, како веворица спрсма храну за зиму и т. д. Ове ове појаве принадају обичним свакогодишњим и из њих не можемо извести директну осетљивост нрема мањим променама у атмосФери. Могли бисмо навести још врло многе случајеве вервих или варљивих посматрања, али ми смо се зауставили само на онима, која имају ма колико вероватноће, а ако нам метереолози замере, онда нека со сете својих омашака, па нека суде и пророке из слободно природе. -џ

Утолљеко звоно Драмска вајка у лет чинова, напксао "јерхарт Хаултман, превео р. Ј. одавнђ

(НАСТАВАК) Учктељ (као згранут) УчКТбЉ Шта је то било? Из очију мн удари ватра; А, мислим, још ми на глави зјапи ЈЗерверин Рупа ко орах " Ш га је? ЈГарох Чусте ли кикот? Ј1арох ЈЈ е Р 5е Р кн Смејање! И кикот гласни и шкргут зуба.