Нова искра

- 151 -

ЈТарох А смех се чуо из оне јеле Што трепти тамо у месечини ; Сад је баш сова напусти с хуком. Јјерверин Рекох ли право за ону бабу? Та уме више нег' лебац јести! Да л' вам се кожа, као и мени, С ужаса јежи? Сатанска баба. ЈГарох (оа кротом у руци, одлучно отупа према колиби) Нек тако буде! Нек је и ђаво Ту гнездо свио: напред и смело ! Победићемо Божанском речи. Ретко је, ретко сатана био Лукав ко данас, кад срину, клети, И звоноливца и јасно звоно: Божјега слугу и позивника Што је од гбре, с ивице саме, И мир и љубав и милост Божју Требало људма да звуком шаље. Куцнућу сада... Јјерверкн Немојте. ЈГарох Ево ! (лупа у врата) јЗкткхен Ко је? ЈГарох Хришћанин! јЗкткхен Хришћанин илн Безбожник : шта ћеш ? ЈТарох Отвори ! ЈЗкткхен (отвара и излази с уиал.еном светил.ком) Шта ћеш ? ЈТарох У име Божје, ког не знаш, жено.... јЗкткхен Охо, почетак дирлЈИв и красан ! Учкте& Придрл и језик, наказо врашка ! Доста је било, рок је већ стиг'о. Твој опак живот и гадна дела Сав округ знаде, — свима си мрска! Не буде л' сада што ти се тражи, Црвен ће пет'о, још пре сванућа, Закукурекат' на твоме крову ; Јатачко гнездо пламен ће ждрати ! Јјерверкн (крстећи се непрестано) Твој ме урокљив не плаши поглед, Матора мачко ! Жези ме, жези !

Крст је и онде где би црвеним' Очима могла леш да ми нађеш. Заповест чујеш : дај нам га одмах ! ЈГарох У име Божје, ког не знаш, жепо Још једном велим — остави сада Паклене чини, па нам помози. Онде је мајстор и слуга Божји Одарен с неба да себи на част, У пркос адском руглу и гневу, Ваада у царству зрака ! јЗкткхен ^бранећи се непрестапо, приђе са светилжом Хајнриху) Та доста! Его вам јадног тог човечуљка, Шта ме се тиче ! С њим ништа немам. Нека, нек живи колико може, Докле год има даха у грудма ; Ма да то неће баш дуго бити. Кажете : мајстор. Али он није Баш тако славан. Вама су добра Та тучна звона што их он лије. Ал' ваше уши рђаво чују : Звона су лоша. И њему самом ! Он зна, те како, чега им нема. Најбољсг нема а лако прсну. Ено носила ; нос' ге младића. Да се поздравим. Хеј мајстор-Белко, Помози попи да придикује, Помози учи да децу бије, Помози брици да сапуњави ! (Хајнриха метну на носила, берберин и учител. подигну га) ЈГарох О безакона, порочна жено, Смири се, врати с паклене стазе. јЗкткхен Проповед махни! Знам је већ добро, А знам ти и то: «Осећај — грех је ! Земља је — рака! Небо је — покров! Звезде су — рупе! Сунце — највећа! Без попова би све г проп'о давно! А бог је људма —• ужас и трепет!* Тојагу треба па све по вама Јер то је за нас!... Сад — ништа више! (затвори врата) ЈГарох Сатано клети! јЗерверкн За бога, лакше! Дођу л' јој беси — зло ће нам бити ! (Парох, берберии и учител. одлазе са Хајнрихом у шуму. — Месец се иодиже светао; мир је у шумској ливади. Прва, друга и трећа е.м>а излазе из шуме једна за другом и иоведу коло) ЈТрва елфа ( зове шаиатом) Сејо ! Друга елфа Сејо ! ЈГрва елфа Прави рај Пружа лунин бледи сјај. Ретко, дивно миље то Зрачи попор, брег и дб.