Нова искра

157

ретког добро'1'вора сриског. Народна свеет српска у Старој Србији и Маћедонији има много, врло много да захвали овом великом Србину. Велики број срнских учитеља и свештоника у турској даревини спремио се у Призренској

богословији срнској која је засиована а која се и данас одржава јодиио ириходима од великога имања Симе Игумаиова. Наша слика нредставља помен на његову п у српској Призренској цркви. —

X Р 0 Н И К А

У

ј^ајсувља земља на свегу

П,

Јеговк старкх римљама

Тегови су врло пропор];ионални, према бројним урезима које на себи имају. Тег од 20 Фуната представља уираво две трећине онога тега од 80 Фуната, а нети део од тега што је највсћи, који је тожак 82 килограма и 500 грама. Тог од 20 Фуната тожак је 6 килогр. и 500 гр. Тег „ 80 „ „ „ ( Ј „ 750 „ Тег „ 100 „ „ „82 „ 500 „

Јужној Америци има читав један предео, где не нада кигаа скоро никад. По који јак пљусак у низу година, и то јо сво; па се често и таЈ пљусак измепи у какву слабу и економну кишу. Од свих предола у овоме ноднебљу најсухљи је под 5" јужне зем. ширине, близу вароши Рау1а у Пору. Средњи размак времена измођу две узаступне кише јесте 7 година. Жито и уопште семе укривоио под зомљом очекује кишу по иеколико година, и тек кад цадне, пруже му се потребни услови да изникне. Дрвоћо пак изгледа као да је навикло без воде. Извесно памучно дрво, којо једино тамо живи, има иообично дугачко корењо. Оно јо једино којо показује да и ту има веготабилног живота; јер се оио, у долинама и поточним коритима, може одржати без кише пуиих 7 година — таман толико колико просечио треба од јодне кигае до друге. V

::,јр-г

У 1

шшност.

н.

[риликом проконавања старог римског Форума нашло со много занимљивих ископина. Између осталога нашли су под једном великом квадратном плочом три тОга: од 20, 30 и 100 римских Фуната, за које се мислн, да су јамачно из времена 200 година пре Христова рођења. Ови су тегови елиптичког облика, од затворено-зеленог мермера и снабдевени бронзапим дршкама, да би се њима лакше руковало. Према мишљењу стручних археолога, ово су најстарији облици тегова старих Римљана. А погато су потпуио добро сачувани, без и најмање огреботине, могли су послужити археолозима да успоставе цео систем за мерење тежина код старих Римљана — који је иначе врло слабо познат. Упоређивањем са данагањим мерама за тежину налази се, да је стара латинска Шга — Фунта — била тешка тачно 325 грама.

[ародна књига. ^умова ^летва. Прииоветка Јанка М. Весвлиновипа. Издање Српсгсо Књижевне Задруго. Београд, гатамиано у гатампарији Доситија ОбрадовиКа, 1904. — 8°, сгр. 30. Цона десет пара дин. Воћ од пре неколико година чујо со на скупштипама Сриске Књижевне Задруге глас о потроби нраве народне књигс, о популарнијим издањима него гато су досадашња. Јавна критика помагала је ово мишљењо и износила најразноврсиије продлоге о извршоњу његову. Управа Задруге бавила се о том питању и данас га, овом првом народном књигом, и у дело приводи. Ради бољег извођења овог решења, Задруга је поверила сву бригу о овом послу нарочитом „Одбору за ширењо српске књиге и просвото". Намера лопа, похвална и заслужна свако пажње. На јодно бисмо само да обратимо пажњу Задругину, што ни у ком случају не ће бити од штете, а јамачно ће бити корисно и по Задругу и по читаоце Народне Књиге. Ворујомо у најбоље намеро и спрому изабрапога Одбора, али према оној народној „Више виде четир ока иего два" — не сумњамо да би објављени програм тога предузоћа и суд јавних радника о њему био од несумњиве користи. Ово Задругино предузећо успеће ако се само погоди прави пут у оваквим иословима. Бољег начина за одређивање тог пута нема од општег договора. За то би требало објавити цео програм, покупити сва писана, мпгаљења о њему, па све то изпети пред какву ширу конФорепцију, на којој би се све то разгледало и о свему разговорило, те да се на тај начин сгвори основа која ћо бити израз иравих потреба. На овај начин пробудиће се интересовање и у ширим круговима, а оно ће, у сваком случају, најбољо доћи овако лепим намерама Српске Књижовие Задруге.