Нова искра

— Ако Вог да! Ви рекосте: зацело! — Да. Помоћи ће нумера тринаест, а, ко зна? можебити још неко! Па додаде нижим гласом: Главно је, да на време сазнам имена чланова испитне комисије!... Утпсак је био потпун, јор нас двојица не мрднусмо, а оборисмо очи пред саблажњивим примером протекције. Кандидат је доиста помишљао на тајанствени утицај кабалистичког броја, на наитије „дијавола", коме такође, по народном веровању, није згорег свећу палити! Али осећаше, да му се треба савладати, да неће бити пробитачно, ако покаже шта му се души намеће. Зато се упреподоби, заврти главом и рече жалостиво: — Хе, така вам је судбииа човечја! — Да се вратиио на пређагањи разговор, вели Бата. Ја бих, брате, да сам у твојој кожи, одмах после испита, мантију на се, а попадију ! Или, како по канонима, чини ми се, треба да буде обрнуто, пајпре попадију, па мантију! Свеједно! што рекао Ферт! Што ®али, кад су две сукње у кући ? што рекли Фертови. — Ама, ко је Ферт, ко су Фертови? запита кандидат с изразом највећег напрезања. — Ферт је наш гостионичар, а Фертови, то је множина, то су сви људи његовс памоти и душе, огромна већина, која влада и пресуђује у свему! Него, реци ти мени, погађам ли твоју мисао относително мантије и попадије? — Па! учини кандидат смишљајући се како да одговори. — А да по врагу није у изгледу, да се сродимо, а ? Да ли има у тој мојој родбини каква лена цура ? И Бата се загледа у кандидата с изразом, који је зиачио много ствари, а као најглавнију, оиу напомену о комисији. И кандидат се загледа у заштитника молећиво, са дланима упоредно намегатеним. Дође на ред исгорија испита, — обична историја, у којој је главно неправичносг, пристрасност, подвала проФесора, који не трпе кандидата, — досадна историја пуна незначајних пота-нкости, а која иама доказивагае, да је Брбћа без темељне спреме, без своје воље, да сувигае зависи и од људи и од случајева, да се у томе вртлогу мотао целога свога века, „као сламка међу вихорове", ие дајући ни мало отпора. Та бескрајна и свакидашња историја хоћаше нам загорчати весеље, да се не појави нешто узгредно, нешто гато нам с почетка малко заслади непријатност, па, мало по мало, на нагае велико изненађење и јога веће умовање, постаде главна, јединствена занимљивост! Ево гата. Причајући тбк испита, кандидат нехотице поче имитовати држање, покрете, гласове, погледе, „тикове" духовних лица, којима бегае поверено да измере његово знање. Како их ми познавасмо, зачудисмо се неверовној истинитости репродукција. Тај кандидат, тај збуњени Врбћа, бегае прави уметник у комичном прика-

зивању, јачи од Бабића! А драж је била у томе, гато је он то радио без намере, готово несвесно, — просто, чим помене неку личност, онога тренутка пресели се у њену кожу и, најверније, најприродније, изказује последице различитих дугаевних покрета те личносги, немајући појма о покретима! То је чинило неодољиву комичност. Разуме се, ми наведосмо да то буде главно, не водећи рачуна о перипетији испита. Ваиста, одавно се није тако грохотало код Два Гаврана! Паланчаии прекидогае разговоре, да нас посматрају, Ферт и Дим гауњаху се око нас, да улове коју реч. Бата разреши кандидата од лимунаде: нареди, да се доносе велика стакла „правог" вииа. Из даљег њогова причања разабрасмо, да је син неког црквењака из неке паланке, у којој је изучио нижу гимназију. Заузимањем свога проте, доби благодејање у богословији, у Београду, али му богословију прекиде други рат, у коме је учествовао. Пошто се мир утврди, довргаи богословију, па опет нечијим заузимањем, отиде У Русију, у духовну академију, одакле изађе као „дјејствителни студент". Вративпш се у отаџбину, добије место привременог вероучитеља у гимназији у X., где служи већ јо десет година и одакле је већ два пуга долазио у престоницу, да „полаже", па ето и трећом, са срсћом!... Ти догађаји из његова живота беху само потка и основа, а платно и гааре чињаху комичне евокације небројених личности с којима је долазио у додир, гаколских људи, и другова, нагаих ћивта, војника, руских „кутјејиика", почињући од ђакона, „непостижних" басиста, па духовних проФесора, „православних језуита" до архијереја, који се возе на четири коња!... У жару стварања, свака реч Брбћина изгледагае духовита, просто сипагае, духовитост. Намахове, не веровасмо својим очима и угаима, — чињагае нам се, да је пред нама сасвим друго биће, друкчијега мозга, обличје свакога трена различито! Помишљасмо, како ће, по свој прилици, и нас другима приказивати и тада, са нешто зловоље и антипатије, подцењивасмо тај његов дар. Али накнаде бегае на дохват; то бегае снажни нламен, малотрајан по себи, а подложап најмањем даху. Чим се Брбћа врати у своју кожу, постаје сметењак првог реда, до краја подложан сугестији, повод неисцрнном комендијању. Затече нас зора у јеглени. Двадесет дана, мало вигае, трајало је тако. Кандидат се извуче из испита тројком. Показивао се незадовољан, али се познавагае да у себи „ликује". Такође се познавало да свој успех у велико нриписује Бати. И отиде на своје место с новом титулом и с иовим правима, а нас се задуго сећао картама, потписујући се увек „Ваш благодарни Броћа!" С. Матаву^љ