Нова искра

- 136 -

— А бајаги ти стидљив.... — А то ниеам ! вели Гојко. Не велим да сам светац, још мање завезана врећа, — али оно је мајстор, лиладелФија... Скоро му испадо са мном и са њом иа оно „Стиђо момче нег' девојче"... — Вдравља ти! — Части ми! куне се Гојко. — Ама, збиља, ти нам ниси ни прич'о шта сте се све разговарали оно вече? — Море, питајте ме шта нисмо разговарали, а да почием шта јесмо изашла би књига дебља од оног најдебљег сниска обвезиика у окружној команди. — Де, здравља ти, причај док не дођу; таман да ирекратимо време. Де, како си је салетао и подишао јој? — Ама нисам јој ни подилазио ни салетао је, брани се Гојко, него сама она почела да ме задева. Није ми онога вечера било због сутрашњег плаћања ни до чега, него се замислио па мислим: где ћу наћи отплату, а она се тек наже к мени (и додирну ме грудима) па ми тихо роче: „Немате појма, вели, госнодин-Гојко, како ме интересује то: која је та сретна око које сада ваше мисли — а можда и жеље ваше, вели, облећу?..." — 0, извин*те, рекох ја, а по чему ви то судите? — „По томе што сте се замислили; ви на неку мислите у овај пар, то је извесно вели ми оиа. На коју мислите?" пита ме она. — На меиицу? одговорих ја. — „Милицу? занита она. Коју Милицу? Какву Милицу ?" — Ах, не. Меницу.... на „Мјеницу", госпођо.... На шта и може каваљеријски капетан да мисли него на мјенице. — „А тако! То је друго. Умирили сте ме", вели она и погледа ме значајно. — 0 то ми јако ласка, госпођо, рекох јој ја и почех јој се удварати. А она таман ми дала агију и намамила ме, па се ноче повлачити и ограђивати, а ја оида стадох салетати са свију страна као већ коњица што ради. — „Боже! Баш сте ви мушкарци чудни! рећи ће она после дужег ћутања. Ако вас женска, ма, вели, и најфамилијарнија, само мало, онако из учтивости, онако обично — љубазно и учтиво ослови, а ви већ одмах то тумачите некако — Буди Бог с нама, каже — повољно по вас!?... Ја сам, каже, удата, имам супруга! Баш тим речима: еупруга, каже, имам..." — Аха! смеју му се они. А ти нос у Футролу!... — А шта би боље било за мене и да сте девојка. Ви женске кад хоћете некога да одбијете увек имате изговора. Да сте девојка онда би ми нешто друго одговорили. — „Тако, врло лепо! вели она. И ви сте иријатељ Перин!" — Молим вас, рекох јој ја, човек који има лепу жену као ваш Пера, тај готово и не може да има пријатеља. — „И тако ои мора страдати од својих пријатеља, је л' те?" пита ме она. — Па, за Бога, госпоја Бисо, велим ја, па непријатељ и не може да дођо до жене пријатељеве него иријатељ. „Тако је то у овом свету, дете моје" рекох ја... А после, ви и он; ви и Пера!... Допустите, али... заврших ја. — „0, мој Пера је врло

добар. Ја бих, вели, свакој мојој другарици пожелела таквог мужа!" — 0 и ми, и ми! додадох ја. Против њега као човека, као друга, немам ништа, али против њега као вашега супруга, вашег господара — морам се бунити и ја и сви који су имали срећу да вас ма и само једанпут виде! велим ја а гледам је, а она опет попусти, мило јој, видим лепо, па поче да се мешкољи на столици, а ја не пуштим него терам даље. Никако не можемо да се навикнемо, велим, да вас сматрамо као његову жену! Некако, нема Форме, чудно је, необично... Ето, велим, и сами ви, али, велим, искрено да ми кажете што ћу вас питати — а верујте дубљег гроба за једну тајну нема од мене и ових мојих груди! и ту се ударим у прса. Ето, кажите ми ираво, питам је: је л' и вама самој било лако да се навикнете на помисао да сте Перина жена; ајде, ето, кажите по души! — А она, шта ти каже? — Каже „Господин-Гојко! Сад сте ме, каже, сгрефили у живац!" Па кад поче да се јада и да кука, мани се! Ни пола нисам запамтио, а и то пола је много и дуго би било да се прича, тек сам је дотерао да призна да је несрећна, а вели „То свет не види и не верује; а моје сузе, Господин-Гојко, вели она, још нико није видео"! А ја се направио тужан па је тешим, па кажем да жалим што је нисам девојком познавао, а сво би, велим, друкчије било. Кажем јој да је ипак одавно познајем, много пре садашњег познанства. А и она признаде, да ме одавно зна, из виђоња, каже ; пао сам јој у очи још много пре него она мени. Каже, да сам јој много неприлика учинио и не знајући. Ја је запитах: Како то ? А она каже: да ме је чак и снивала. Па шта ту има страшно ? Какав је то грех ? запитах ја. „Па није грех, вели она, али је ипак опасно и страшно!" — Ама шта је опасно и страшно ? нитам је. ја. За што се боји? — „Па бојим се, вели, да у сну како не споменем ваше име! Ето, то јс опасно, и тога се, каже, бојим!" — А зар је лак на сну? запитах ја. — „Није, и то је срећа", вели она. — Спава тврдо? — „Ко топ, каже; могла би, вели батерија промаширати крај њега са трубама, топовима и карама — тај вам се не би пробудио. Па и кад се пробуди, у јутру, још по по сата је, вели, сметен." (Сметен је он целога века. Какво по сата! примећују они). — Дакле снивали сте ме баш? запитах је ја. — „0, и то још колико пута!" вели она. — Па јесам ли бар учтив био? запитах је ја. — Бреее! повикаше сви. А она ? — А она се нашла увређена „То је неучтивост, господине!" вели; те ја заокупих: Ама молим вас, велим ја, госпођо Бисо, шта има неучтиво у речи „учтив"\ ? Јок, не помаже ништа. Оиа ми окренула леђа па неће ништа да чујо. Заразговарала се с Пајом Акцијом. А ја онда шта ћу, него се окренем и ја на другу страну и умешах се у други разговор. Кад не потраје дуго, а она (ама је мајсгор!) уграби згодну прилику па ме лупи пукетом по лицу и шану ми: „Ју, нисам знала, вели, да