Нова искра

184 -

Не жалим ништа, а ипак жалим Све што је прошло! Само знам једно: Нити ће живот ни звоно доћи. И кад бих чежњом жудео својом Да опет чујем пропале звуке Тешко си мени! Живот би био Ко врећа пуна бола и јада, Безумља, таме, оцта и жучи! Друкчије схватам! Служба ме долу Не мами више; а мир не блажи Крв ми ко некад! Откад сам био Онамо горе, све ће ми силе Тежити сјају над морем магле, Стварати дела висинском снагом, Кад то не могу немоћан, болан, И кад бих, желећ' да. гбре стигнем Поново пао: мрети је боље! За живот нови младости треба. Планинско само растиње чудно Из другог цвета и плод донесе. У срцу здраве моћи ми треба, Срчаност руци, мишићма гвожђа, А новом делу, још нечувеном, Победног сјаја! јМагда Хајнриче драги ! О, кад бих знала: где могу наћи Извор с ког вода доноси младост, Ишла бих к њему крвавих ногу, Макар је смрћу купила својом, Тек младост жељну да ти донесем. Хајнрих (мучно, у заиосу и буицању) О, мила, мила ! Не, не ћу! За ш го? Дрлси напитак! Крвав је, крвав! Остави, не ћу; дај ми да умрем. (Онесвеоти се) ЈТарох (поново дође) Како је, госпо? јМагда Ах, грозно, страшно! Све му је ббно до саме душе. Бол непојамни ништи га, руши. Па шта да мислим, чем да се нЗдам? (брзо се огрне махрамом) А шта је до сад са чудотворком? ЈГарох Тако је, јесге. Баш за то дођох. Она је... једва миљу одавде... Име јој... име? Станује гамо У јеловику... јест, јеловику. Име... ЈМагда Витихен? ЈТарох Сачувај, Боже! То је зла жена, бесовска друга, Та ће умрети. Сви су већ спремни Сатани жени зло да се свете; Камење, мотке и луче носе Да грозно казне. Њу само криве За ову беду и покор страшни. Ја мислим стару Расковничарку Удову смерну, красну, поштену.

Муж њезин, пастир, прастари запис Остави њојзи, у ког је, кажу, Моћ чудотворна. Хоћете л 1 к њојзи? ]У1агда Јест, хоћу, часни. ЈГарох Овога часа? (Раутенделајн, као служавка, улази с јагодама) ]\/1 агда Шта хоћеш, дете, и реци ко си? ЈТарох Гле, го је Ана. Од Михелови.\\ Глува је, па је немојте питат'. Јагоде носи. Врло је добра. ЈМагда Па уђи, дете. Шта оно хтедох? То је болесник. Кад се пробуди, Буди крај њега. Знаш ли шта кажем ? Расковничарка име ]е, је л' те? Ако ј' далеко, ја не смем ићи. Ал' тренут само. За љубав ће ми Сусетка поћи. Доћи ћу одмах И ко што рекох... ах, Боже, што ћу? (Оде) ЈТарох Постој за мало или, још боље, Приседни лепо. Па док си овде Паметна буди, корисна, вредна. Богу је драго овакво дело. Од прошлог пута видим на теби Промене доста. Девојка буди Честита, скромна, јер Бог те благи Одари скромну ретком лепотом Збиља, кад гледам, рек'о бих чисто : Ти си и ниси ! Права принцеса Из какве бајке. У кратко рећи : И не помишљах. — Хлади му чело. Да л' ме разумеш? Гори! ^Хајнриху) Бог с тобом! (Парох оде) раутенделајн (до сад ропка и смерна, са свим се нромени и провредни) Рујни жаре, блесни сам, Сијни дивно у сав плам! Духни, рујни ветре мој, Наде подај несрећној! 3 УЈи. 3 УЈи. П0 Ј> П0 Ј ! Зуји, зуји, пој, пој! (На огњишту се разгори ватра) Суд се клати на сав ма' Смирит' жуд му умем ја Пиће снажно већ ври сад, Уклониће драгом јад. Зуји, зуји, пој, пој, Зуји, зуји, пој, пој ! (Подигне поклопац и загледа садржину) Мајско биље набрах ја, Здравља драгом да ми да! ЈЈек ће драгом брзо доћ': Здравље, срећа и сва моћ! Зуји, зуји, пој, пој! Зуји, зуји, пој, пој! Сад стругат' репу, донети воде, Јер суд је празан. — Ал' прво прозор...