Нова искра

- 186 —

раутекделајн Ал' прогледаћеи!. Коме ја очи пољубим само Тај и даљине небеске види! Хајнрих О кад би.... раутенделајн Ал' миран буди. Хајнрих Хоћу. раутенделајн (л>уби му очи) Отворите се! Хајнрих О, мило чедо У последњем си послато часу. Гранчице цветна пролећа даљног Узбрата за ме Господњом руком, Поникли бујна ! О, да сам онај Какав се јавих првога дана — Ја бих те срећан на груди свио. Слепац сам био, прогледах сада ! Твој свет већ схватам с предосећањем ; И што те јаче удишем, пијем, О, загонетко, све боље видим! раутенделајн Онда ме гледај колико хоћеш. Хајнркх Гле златне косе! Колико сјаја! Крај тебе само, најдражи санче, Харонов чунић царска је барка Што ме пурпурном, свечаном драгом Јутарњем сунцу, Истоку вози! Осећаш запад? Лаганим дахом Он јужне, плаве, љуљушне вале Пенушним прском засипа, кити, А дијамантном свежином и нас Осипа мило. Осећаш, је ли? А ми.... на злату и свили мекој, Предани себи, меримо простор Који нас дели, ти знаш од чега Јер већ зелено острво видиш Где брезе бујне, купања жељне, Нишу над плавом и светлом водом ; И све певаче пролећне чујеш Који нас жуде.... раутенделајн О, јесте, чујем! Хајнрих (у заносу) Гле, ја сам спреман. Кад се пробудим Знам да ћу чути : хајд' пођи са мном.

Мркнуће светлост. А овде језа! И окат умре као и слепац. Ал' тебе видех и... раутенделајн (церемонијално) Нек сан те сада штити; Јер будан мој ћеш бити. Ја бајем, лечим, чарам Од жеље дело стварам. (маје се око огњишта и говори! Благо на дану сија, ГБему тама не прија! Огњена пашчад лају, Али пред знањем стај у. Служимо оном само Од ког слободу знамо! (покретима према Хајнриху) Један, два, три ! нов буди! Слобода ти се нуди! Хајнрих Шта ми је било? Из ког сна пренух? Каквог ли јутра продире сунце К мени кроз прозор и руку злати? Јутарњи зраче! О, сјајно небо, Ако је моћ ми што телом струји, Ако је жудња што груд ми креће, Знак твоје воље и обележје: Хоћу, о хоћу, ако још могу, Још једном, опет у живот поћи Да желим, тежим, надам се, кушам И — стварам, стварам! (улази Магда) Хајнрих Је си л' ти, Магдо? ју^агда Зар је већ будан? Хајнрих Је си л' ти, Магдо ? ]У1агда (с радоеним предосећањем) Како је? Хајнрих Добро. Још ћу да живим. Осећам живот. Осећам. Јоште. ]У1агда (вап себе) Живеће јоште! Хајнриче! Срећо! (Раутенделајн етоји на страни ужагрених очију) ЗАВЕСА