Нова искра

— 188 -

ииа појединце, иего га је увек у множини). Међу тим име његово као једне биљке морало је бити иаиар (што би ваљало и усвојити), јер има потока и речица, које се зову иаираница, панреница, а и место иаириште. Ово се види још и из имена друге биљке, која изгледа као он, а мала је, па се зове иаирац (хајдучка трава, АсћПеа тНМоИа). 6. Нурник у Ц. Г. уМе Вурњак. Бурњак У1(1е Дуждевњак. ДгЈждевњак 8а1атап(1ег. Еад сам при Бурњаку прочитао Дуждевњак, ја сам мислио да јо штампарска погрешка, али после видим то поновљено, дакле није. Мислио сам, ваљда је Вук тако чуо у Приморју, где се зна за дужда, па према томе тако изврнули. Али видех да и то није, и онда не знам где би се говорило Дуждевњак. У Србији, и новој и старој, каже се Даждевњак, негде (на Руднику) Еурњак, а ено у Дрној Гори Вурник. (Напомињем, да је тамо, где се каже вријеме, обично, те и правилнијо -њак, а тамо, где се каже време обично је -ник (у речима произведеним), ма да и там и вам има и једно и друго. Према опису, а који је врло тачан, види се, да долази од дажда, кигаа, јер он заиста и предсказује кигау. Он је у планинским крајевима Орбије прави барометар: кад хоће киша, он се пење уз дрво, кад хоће суша, силази доле. 7. Бучати с1штп вет, — то није, што и наведени примери казују: бучи ми глава од јучерање вике, буче ми усга од паприке; ни један овај пример не казује сктш 8ет, осим ако Немцитај осећај тако исказују, што јанезнам. 8. Великачак аи§ - т. т. велики, зећг §го88, — то није, него значи: ирилично већ велики, ал још није велики, а најмање врло велики. Дакле је више сШпт V. велики, ал не аираепИу. 9. Веље зеље у Ц. Г. некаква трава. У Србији се каже веље биље и то је Агшса ММоппа. 10. Вертеи Кпрре, (јаеле), — није, него је мала нећина, која се у Старој Србији каже вртои. 11. Вршник није црепуља. Црепуља је самсг^оно оздо, и земљана је, а вршник долази озго и обично је гвозден. Црепуља није Г)еске1, него 1Мег1а§'. 12. Гребештак т. ј. мач (ст): сијевају мачи гребештаци, — не казав какав је. Ја велим да нијо ни старинско, јер их је до скора било: то је мач (сабља) чије је сечиво као тестера, зупчасто. 18. Грм, ете Аг1 ЕГсће, — то није, иего је грм сваки храст (а можда и друго које дрво) кад је врло велики. Старији је облик био Герм (као и Серб), те има и речица, које се зову Германчица. Стара шума („прастара") од самих је грмова, т. ј. од дрва, која су највећи и највиши свој пораст достигла. Према овоме Гермеше, Грмење, значило би скоро исто што и Шумадија. Питање би дакле могло бити, па и ако сада смешно, ал сасвим природно, да нису то Словени били, који су Немце Германи назвали, јер заиста Немци су боравили у прастарим шумама северне Европе, кад су Словени заузимали сву суседну Сармитију и Скитију. 14. Грбтло при 2) није Еп§-ра88, ждријело, кланац, богаз, него је као убао, вртача. Отуд се често и на великој Флагаи, кад има велико грло, каже гротло. 15. Грша а1з ћур. V. грло ос1ег гркљан. Ја не бих рекао, да је та реч ћуроеот1лсоп од грла, него бих пре

казао да је снојена, и то више као шала, од грло и гуша, онако исто као и лубедиња. 16. Гугутка, — не каже се шта је, а то је кумрија, БасМаиће. 17. Давало &еђег, — то није, него је давао = §е§'еђеп. То се види кад се не каже средњим родом него мугаким или женским: узимао, давао; узимала, давала. 18. Делиград није ЈМаггепвксИ; дели — кићп, аис1ах. 19. Дода ћур. V. додола. Ја не бих рекао. Права је реч дода, а не додола. Додола, као реч, постала је онда, кад је значај доде заборављен, и узета са су®иксом ле при певању: ој Додо ој Додо-ле. То се јасно види из другог стиха: мој Божо, мој Божо-ле. Ово ле није никоје друго, него оно исто, које и у: мале, брале, селе, и то је ћуросопвШоп. Сама реч Дода морала се у давнини писати ДкДД, гато је свакојако скраћено од дкждц у којој се речи оно прво к код источних Словена (у главном) прометнуло у о: дожд, а у западних у л: длждд, али се ипак оба ова облика налазе и там и овам. Сам наведени пример (при додоли) то јасно казује: Нагаа дода Бога моли Да удари росна киша, уза сваки ред припевајући: Ој додо, од додоле Мој Божо, мој Божоле. Упоредите дода са дада (па и дадиља) па ћете по кормчији њихова етимона и њихове службе наћи да су род. 20. Жабљак 2) ОЈе КатШе, МаШсапа сатотШа. Ја не бих рекао, да се игде СатотШа зове жабљак, а у Србији (бар у Браничеву) она се каже љутич, и употребљавају га (осим за теј) и противу бува, исто као и у Далмацији и Црној Гори (МаМсат сатотШа синоним са Руге1ћгит сатотПН.) У речнику се још вели сГ ирстенак, за који каже да је то сћатаете1ит уи1§аге, дакле није МаМсапа, а јесте Ше КатШе! 21. Жрвањ Нап(1тпћ1е. — То није. Жрвањ, доњи и горњи, то су два котураста камена, па један (горњи жрвањ) лежи у другом, који је издубљен (доњи жрвањ) и окрећући се горњи у доњем, меље жито што је у доњем. Међу тим Нап<1шић1е, то је мала направа, која се обично у руци држи, и зове се у Срему и Банату жрно, а радња жрнати и жрнање. У маломе (50—60 сантиметра у пречнику) оба жрвна, при чему се горњи руком окреће, има по дућанима, где се сб меље; али и то није жрвањ, а може бити да Немци, ако и они имају то, зову НапсћшШе. Код нас се и ово и жрно каже воденица, врло погрошно. 22. Имавати није исто са имати. Види и наведен пример. То је „учестано" онако као и ручавати. 28. Јагорчевина је рпти1а ассаиНз, иначе се каже и јагљика. 24. Јасенак је ГНсктпиз Ггахте11а. 25. Јелашје није Ег1еи§е1 )и8сћ, и ако је у Хрватској Јелша Ег1е (што сумњам, јер је Ег1е Јоха, Јововина). Јелашје је ТаппепшМ. 26. Кљакав (и кљаст) није ап <1ег НапЛ него ат Ривзе уегбШттеН. 27. Козлац, Козалац: некаква трава аг1епш1а <1гасипси1из. То није. Козлац је Агит НаНсит, кога има пуно у свима српскима крајевима.