Нова искра

— 189 —

28. Крижати — крижам. Ја нигде ниеам чуо крижам, него свугде крижем. Можда је тамо штампарска грешка. 29. Ерља, — нигде није ет В1аск Но1г, него свугде само корен од винове лозе. Крља, она буба, ваш, у речнику нсма, а позната је свугде јерје има на овцама. 30. Кромид (у Подгорици) црни лук. Реч је ова грчка: ж^о[идод. 81. Краље крпаља (у Ерц). — У ужичком и данас каже се краиље крапиља. 32. Крут није <11ск, сгаззиз, него ^еј 33. Кршан 2) није теаскег, уогкеИНсћ, него круиан, снажан. 34. Крница 2); у Србији се зове крвавица (трава). 35. Курјачје јабучице некаква трава. У Браничеву се каже вучја јабука, и то је АпзМосћЈа Шеа. 36. Л&з као мала њива, — а то нпје, него оно место на њиви, непоорано, где се плуг окреће (у вратима.) те тада не оре, него подигиут прелази, дакле л&зи а не оре. Види оилаза. У Србији се изговара лаз. 37. Латти не значи дећеп него мплити, и изговара се лазити. Узет пример и еам то потврђује. 38. Лужњака ете Аг1 ЕЈсће, — увек је мушког рода лгјжњак; кад је женског, онда је крпа нри лужењу. 39. Љпљан <Не 1лНе, 1Лтп, Богордичино цвеће. Све ово није тако. Нигде се у српским крајевима Богородичино цвеКе, које јесте БШит (сапсН(1ит) не каже љиљан. Љиљан пак зове се другојаче Јоргован (8упп$а уи1^апз, а и наведен пример: „Љиљан горо љиљанова" то носведочава, јер Богородичино цвеће (1лНит), а које се другаче зове крин, не може имати гору. У нас је Љиљан назван по Француски (1л1аб), а наш „крин" шранцуски се каже Мз или 1уз (чита се у номинативу лис). Међу тим наш „крин" није ботаничко име, јер се тај цвет ботанички каже БШшп, а ботанички крин (Сппит) са свим је друга бнљка. 1л1шт има главицу од ситних чена, а Сппшп из цела као црни лук или управо као зумбул. (свршићв ое)

м,

иадосг, слика из сеоског живота, с певањем, написао Милорад М. ПетровиИ. Музика од Б. ЈоксимовиКа.

се завеса и вас тек заглуши граЈа од момака и од девојака. Играју „цветова", све двоје и двоје; поседали они који „стоје" т. ј. који се пазе. Има их доста и добро гледајте која ће уста проговорити из тога кићеног шаренила. Али, што ћете и назити, све једно, јер се то толико понавља, да ћете, вала, и на памет научити. „Ово је наша Јана, која ће да набере одољена" „Ово је наша Стана, која ће да набере одољена" Ово је наша Невена и т. д. Ово је наша Рада и т. д. А Станко и хор само се смењују: „Убра Јана одољена...", па тако и Стана и Нена и Рада. (Да екратим, да и ја вама не досадим!).

Ео зна докле бисмо још то тако слушали, да се, на срећу, не досади и некима од њих. Досади и Ради, јер се игра без заклада, али навалише оетали, те нам још једном отпеваше. Од зла има и горе. Ухвати се коло: „Паун лети, да полети!..." Мене тек ледну у срце, да ће то бити оно што смо и ми ненародпи, ми београдека деца, знали и играли. Али они узегае обећавати: те „Паун лети", те „Златног Пауна", те „Болног Пауна", кад, овамо онамо, опет изађе на оно наше. Слушајући ову џеву и иепреплетано ћеретање, старате се да из те гиздаве младежи запазите главне личноети, које ће се чим било издвојити једном нз кола и избити из песме. То већ иде теже. Истина се види да између Раде и Радоја, има нека тиква, и да она може још и пући, што но рекла Стана. И таман да што више дознамо, бар од те Стане, а онај ти Станко, вођ овог доконог саборског света, само збуни, ја ли песмом, ја ли колом. Ту се опет све мења. Рада удара и Милојицу, а остали се питају да болан паун ие болује од тога, што га је баш Рада ударила. Али тај иети болан паун пада и пред Стану, а коло га дира како не зна шта ваља. Ви мислите уваркали сге им траг, па сад, вала, нека играју и певају док и њима не дојади. Рачунате: Радоје воли Раду, а Рада Милојицу (или обадвојицу!), а Милојица опет Стану. Варате се, људи божји, видећете ви већ да то није тако. Доћи ће и друга прилика, јер ево и колу је крај. Чујете ли како клепа меденица и брујо звонцад и јечи врула. То еу заранци, и чобани гоно своја стада. Станко наређује да се иде кућама, а момци би хтели тако до заранчића. Разлаза! одсеца неумитни Станко. Салетеше и девојке, да се бар још једна отпева, и гредом одјекну иланино, моја иланино! Нека им је богом просго, јер је то једна лепа сељанчица пишчева! Оде чила и раздрагана младост, мину накићена поворка и утонуше меки гласови у закулисној даљини. И сад треба да отпочне драма, или (да се и ја енасем као и писац) да отпочне слика. Долази Радоје, а доцније и Рада, па поредом и оделити монолози, нуии просте, чисте душе, пуни мириса од босиљка и калопера, пуни непомућеног срца и свеже, младе крви. За тим љубавнички диалог: одређена и јасна анализа осећаја, и простих и деликатних: и оплемењени нагон и стид васпитане душе; и што се жели и што је реда; више говори срце него ли разум, више очи него језик. Ту су сиови једноставни: сешћо, тако, на креветац, по ћилиму, што је сама Рада исклечала, и боље од Миљане, и лепше од Миљане, а по препочетку оне Аноке, доведене од Колубаре. Намештен је вајатић; миришо на калопер и кадивицу. Има и оетава, да им елађе падне миловање: и дуња и озимкуља и кисељача. А он, он ће већ рећи наји, њој вала баш сме, а она ће ћали, а ћала ће труп! пред њенога ћалу, да тражи цуру за ђувегију. Поеле ће се већ погодити цигани, не брини, те ти такве евадбе неће бити у свој Шумадији! (г. М. Иетровип одлично приказује улогу Радојеву), У другоме чину весели се ћата Вилиман. Весели се сам за себе, а она ерећна месојеђска поворка, под предвођењем Стаиковим, опет за свој рачун. И сад настају чарке међу њима, ружне и одвратне чарко, нетачан однос између представника власти и сеоског света, поремећена равнотежа наравствености код младежи. Све од одвећ слабог интереса, досадно ачење и бенављење.