Нова искра

— 213 —

Шумски фаун Да од сад крекћеш с мером! ј-^икелман Нек уши крије кад му је р^жно. Шумски фаун 'Ги, вели, крекћеш одвише тужно. ј^ккелман Платиће главом! Шумскк фаун Погано бреме! ј^икелман И он и сваки... Шумскк фаун (смеје се) Проклето племе! У наша брда насрће, рије, Руде нам копа, топи и лије; И Воденога и Шумског стеже, Па их без бриге у кола преже. Најлепша елфа сад је у њега, А нашој браћи нестаје свега! Она ми краде цвеће и благо: 'Вилибар, топаз, камење драго. Дању и ноћу њега облеће, Грли га, љуби — а с нама неће Све што зажели, она му ствара, Пинска дрвета руши, обара. Дању и ноћу чекићем бије, Земља се тресе, одјек се вије Огња му светлост крваве боје Допире до дна пећине моје. ПЈта вазда ради — ђаво би знао! ^(икелман Да си му онда још за врат стао, Сад би већ труо у води био, И више не би та звона лио. Сад ми је звоно коцкарска здела Његове кости — коцке ће бити ! Шумскк фаун I о знам, јер ти си за таква дела! ^(икелман Њега смо, је ли, већ давно сити ? К : о да му чекић по нама бије! (плачно) Прстен јој кује, обоце лије, ЈБ^би јој плећа, уста и груди ! Шумскк фаун Тако ми браде, старац се луди! Шта ги је, море? Види се боље: Цуре за старце немају воље! 11еће те — шта ћеш? Паметан буди: Мбре са земљом друге ти нуди. Вила је вазда, докопај коју, Па крај ње блажи злу судбу своју. Живи ко паша, окан' се јада, Јер равнодушан бићеш ма када Гледећ' где с њиме заједно ходи, Како је блажен у одар води.

^(икелман

Ах, смрвићу га!

Шумски фаун Воли га страсно! ј^икелман Клаћу га зубма! Шумскк фаун Не реци гласно! И Баба-Жбунка сада је с њима, А она давно назуб те има. Све им се чини, то добро знамо. Желиш ли штогод — стрпљења само!

ј^икелман Проклето «трпи» ! Шумски фаун Време ће доћи. Човек је човек : лудост ће проћи!

Хапсана и хапсеници у Приштини раутенделајн (још се не види, пева:) На гранчицу буба пала, Зу, зу! Па је зукат' јадна стала Зу, зу! (појави се) 0 гле, гле: гости! Добро вам вече! Да л', Никелмане, изапра злато? А, козоноги, с корењем шта је? Је л' донесено? — Гле, једва вучем Гомилу ову чуда од ч^да. Вредно сам, богме, тражила свугде! Гле, горски кристал, дијомант овај, Па кесу пуну златнога праха, Челино саће... Дан је баш топал. ^(икелман За топлим даном и ноћ је топла. раутенделајн Јест, може бити. — Вода је твоја, Хајд' одмах у њу, па се расхлади!