Нова искра

212 —

кад нам не би говорили о нама, већ ма о чему другом ? Еако срећан иеспоразум! Најбољи су из њих егоисти. Мисле само о себи. Унели су само себе у своје стихове, а ми помишљамо да смо ми у њима. Песници нам помажу волети, и то је сав њихов позив. А то је довољно њиховој чаробној сујети. Зато и бива са њиховим стиховима исто што и са женама. Нема сујетнијега посла него хвалити жену: она коју највише волимо — биће и најлепша. А што се тиче саопштавања публици да јој нема сличне, — то је више иосао авантуристичког витеза него ли разумног човека. Понављање појава у животу Многи данас верују, да смо се већ примакли последњим границама цивилизације и да ће свет после нас брзо пропасти. Мисао да нас васељена неће преживети, служи нам, доиста, као каква таква утеха. Посматрајући човечанство, ја нисам оиазио никаквих појава по којима бих судио да му се већ примиче крај. Ма колико говорили о опадању, — ја не верујем. Шта више, ја мислим да се још нисмо домакли ни до потребних граница просветних. Еволуција човечанства напредује необично полако, а иромене, које се у наравима из века у век нојављују, мање су значајне него што изгледа. Али нас оне изненађују, а безбројне додирне тачке са прош-

Драмска вајка

ТреКи чим (Напуштена тогшоничка колиба у планшш, недалеко од снежаника. Десно, из природне стене, која представља зид, тече вода кроз глинасту цев у природни камени одвод. Лево, или у нозадини код покретног зида, ковачко огњиште са димњаком и меховима. Лево, у дубини, кроз отворени улазак, који личи на врата у житнице, види се планински предео: врхови, блатишта, дубоки јеловици, а у непосредној близини оштра провала. На крову колибе димњак. Десно: дуг цикцакасти пролом кроза стене. Шумски Фаун, који се види још изван колибе, одвукав тојагу од јелина корена ка наслаганој гомили, улази нерешљиво и осврће се. Никелман се појавлЈује до испод прсију из одвода.) ^(икелман Хајд' уђи амо ! Шумскк фаун А, ти си! хоћу. ^(икелман Презирем своју дугу самоћу. Шумски ^аун Одлетеше л' већ?

лошћу и не опажамо. Веома је лаган ход светскога живота. Подражалачка подобност човекова много је јача од проналазачке. У психологији, као и у физици , има закон привлачења, који нас везује за тле. ТеоФил Готје, философ на свој начин, са тугом је приметио како људи не могу да пронађу ни осми смртни грех! Јутрос, шетајући по улицама, видео сам зидаре који подижу камен исто као и робови у Тиви и Ниниви. Видео сам младенце како из цркве иду са сватовима у јевтину гостионицу да извршо свадбено весеље по прасгаром обичају. Срео сам лирскога песника који ми је читао своје стихове и веровао да су бесмртни. У исто доба видех где пролажаху улицом коњаници са сјајним бакарним шлемовима — пглемовима Хомеровских јунака и римских легијонара, са којих се вију дуге гриве што су плашиле јога малог Астијанкса на рукама његове дадиље. Ови коњаници беху републикански гардисти. Када сам их видео, и када још угледах Париске пекаре где пеку хлеб као гато се пекао у доба Аврама и Јакова, прошаптах речи из Писани.ја: „Ничега новог под сунцем !" И није ми изгледало нимало чудновато : бити подчињен захтовима обичајнога нрава који су били стари још у оно доба када је цар Јустинијан саставио из њих опсежни законик. Иревео с Француског С.

^(икелман Који ? Шумскк фаун Па — они. ^(ккелман Јесу, ма да их нико не гони. Шумски фаун Рогатог сретох. ^ккелман Е? Шумскк фаун С пилом, тсстером. ^(ккелман Шта вели?

Утопљено звоно у пет чинова, напксао Јерхарг Хаултман, превсо р. о. оддвић

(НАСТАВАК)