Нова искра

— 312

Хајнрпх Да, чедо, дај. Опет сам жедан Светлости, вина, љубави — тебе! (Пије) У твоје здравље, зефирна елфо! И пијућ', опет заручујем те. Стваралац вредни, без тебе кад је, Пропасти мора, мучен и дављен Тежином земље. — О, чувај ми се! Душина крила ти си ми, чедо ! О, чувај ми се! раутенделајн Не, ти ме чувај! Хајнркх Чувај је, Воже! — Сад свирку ! раутенделајн Амо Патуљци моји из јама, стена Славити славље лепших времена! Овамо свирке, свирајте гласно, (Музика) Хоћу да играм лудо и страсно. Светлаца јата нека ми красе Златасте, бујне, несташне власе. Украсу таквом сличнога није, И накит Фрејин пред њим се крије!... Хајнркх Ћути! Јер.... раутенделајн Шта је? Хајнркх Зар ти не чујеш? раутенделајн Реци шта ? Хајнркх Ништа. раутенделајн Шта ти је, драги? Хајнркх Не знам. Ал' чујем у гласу твоме Звук тако редак... раутенделајн Какав то, драги ? Хајнркх Звук пуно тужан... Неслушан давно... Ал' ништа, ништа! — Ходи овамо; Усне ми пружи, пехар пурпурни, С којег се пије, ал' до дна — никад! Дај ми да с њега заборав срчем ! (Љубе ое. Дуга пауза заноса. Пооле тога, чврсто загрљени, ступају на излазак, где их постепено заноои изглед ноћног планиноког света) Гле, даљни, свежи, огромни простор У дб се пружа где људи живе. И ја сам човек. — А знаш ли, чедо: И туђ и дома — ја сам и овде Као и дбле. Разумеш ли?

раутенделајн Да. Хајнрих Чудно погледаш кад ми то кажеш. раутенделај Страх ме. Хајнрпх Од чега? раутенделајн Од чега ? Не знам, Хајнркх То није ништа! А сада хајде, Одморимо се. (Водећи је ка улазу у стени, застане у један мах и окрене се) Само да месец, Што гбре виси бледога лика, Не проспе на све очију хладних Сијање меко ; да не озрачи Долину, откуд побегох амо!! Што сиве магле покривач крије Видети не смем... Чуј! А? Чу ли?! раутенделајн Не. Ништа! Али — не разумем те! Хајнркх Не чујеш ни сад? раутенделајн А шта да чујем? Ја чујем само јесењи ветар ; Уз то јејину где кадшто хукне, И чудне речи којима чудно Неким туђинским језиком збориш. Хајнркх Онамо дбле, где крвав месец.... Видиш?... У води где озрцава... раутендела1н Не видим ништа. Хајнркх Соколске очи Па опет ништа? Је си ли слепа? Видиш ли где се полако, тешко Овамо вуче ? раутенделајн То је твој привид. Хајнркх Не мичи! — Није! То није привид Гако ми наде у милост божју. Сад је на оној широкој плочи Што је на стази. раутенделајн Не гледај, тамо. Све ћу затворит', ја ћу те спасти. Хајнркх Не! велим. Морам да видим, хоћу!