Нова искра

— 349 —

Ну сво је то, но Комнејреу, том проникљивом носматрачу развитка детиње душе, само претеривање и застрањен несимизам. Не говорећи о осећањима угодности, која се код новорођенчета, донекле, за првих дана, једначе са боловима, не сме.ју се ни ови болови узимати сувигае озбиљно. Они су умерени и неодређени; стање, у којем се новорођенче налази, лигаава га, додугае, јасних опажања и живахних осећаја угодности, али му исто тако ускраћују и сувигае мучне болове. Не треба се, при том, позивати на дреку детињу; знак изражаја код детета стоји у истој сразмери као и сами осећај. Први утисци детиње осећајности немају оне суровоети која се замигаља. Природа доводи ноступним прелазима и ванредном опрезногаћу новорођено слепо и глуво биће до потпуне владавине вида и слуха. Песницп могу проклињати зле и пакосне силе, које бацају голо дете на пусту земљу, али стварност показује, напротив, свугде брижљиву, старалачку природу, која припрела детету меко узглавље на мајчиним грудима, са њиховом пријатном тонлином и меким додиром, на којима малигаан мирно почива и весело се храни. Живот новорођепчета је, по Компејреу, у почетку искључиво инстинктиван и аутоматски; то долази отуда, гато у његову мозгу нема организованих цонтара за спровођење и делање. Његови су покрети неуређени, под утицајем нагона за храњење или осетљивости. По речима Вирховљевим, новорођенче је само спинално биће; с тога су га неки физиолози, не без разлога, уноредили са обезглављеном живином. Интелигенција у новорођенчета не јавља се ни у најскромнијем облику, гато се може извести из чињенице, да исте нојаве иоказују деца одређена од природе за даровите људе, као и деца који ће бити доцније идиоти. Упоређено са животињским младунчетом, новорођено дете стоји ниже, јер је немоћније, јер би морало неминовно нропасти без родитељске помоћи. Животиње сс рађају са готовпм, савргаеним инстинктом, докле се код детенцета нагони поступно и лагано развијају и јачају. Новорођенче човечјег рода сасвим је пасивно; свс је сгарање на страни мајчиној, вели Д-р. Жакуб (Јассои!)). Дете, одмах по рођењу, само је привидно готово биће. И у телесном погледу, оно је само сиромагана основа, којој не достаје потке. Његови мигаићи, живци, његови органи су, тако рећи, од млека. То је само нацрт од човека, скициран нејасним потезима. 0 свести, у правоме смислу речи, о самосвести, не може бити говора. 0 рођенчету може се с тога с Овидом рећи: „Оно живи, али једва да слути и само да живи". Отрого узев, дугаа новорођенчета јога се није ни родила. Она ћо тек најлак постати поновљеним потресањем чулних утисака, она ће произаћи тек из наизменичне игре спољних утисака и одговора живчаног организма, који се све то већма развија. Свест п њене чињенице, опажаји, дугаевни покрети, предсгаве, појмови, вољини учини, све ће то јаком да се развије свакодневним искуством, лагаиим развијањем. С тога се може рећи са Компејреом, да психологија детиња почиње тек са његовим рођењом. Од тога доба почиње рад прилагођивања малога човечјега бића прсма околини, у којој ће да живи. Мозак новорођенчета, који сваким даном бпва чвргаћи, посгаје најлак уређивач детињих покрета и седиште његове свести. Психичко ткиво детиње образује со лагано, корак по корак, конац по конац, свакодневном тековином, али неком дивном лакоћом.') ') Согпрауге-Шег, 1)Је ЕпЈшскктд' с1ег Ктс1ег8ее1е, А1(епћиг§ 1900.

Гледајући трезвеним очима посматрача без предуверења на душевни живот дотињи, Компејре тврди, да новорођенче иема ничега личнога, ничога индивидуалиога у себи; оно не ноказујо ничега, гато би личило на јасну дугаевму Физиономију. Као гато медаље излазе из ковнице истога кова и лика, тако исго понавља људски род, из сголећа у сголеће, исту улогу, деца гачитавају у почетку живота азбуку. При рођењу, дугаа детиња јо, с погледом на спољагани свет, неисписана табла, Ш)и1а газа, и ако се не може спорити моћ урођености, сила наслеђа. На васпитању је да овај бели лист испуни значајним словима, водећи рачуна о личним особинама које се касније јављају, као и о силним утицајима наелеђа. Петар. М. Иглн1\.

\~\озоришни Годишњак, сезона 1903. —1904. Службено издање. В. 8°, стр. 30. Ако је вештина написати књигу у којој од почетка па до краја нећете видети оно чему је највигае намењена — онда је овај Годигањак доиста нанисан виртоузно. Позоригани Годигањак, већ и ио имену свом, треба да изнесе годину рада у позоригату, да се види гата је, кад и са каквим успехом (у овом случају, разуме се, материјалним) рађено у позоригату. Поред списка имена чланова из управе, представљачког особља,па све редом до праља — (ако је и то бага потребно) — дунга је позориганог годигањака реиертоар, али не репертоар по азбучном списку, већ репертоар"по предсгављачким данима и приходима свакога комада. Хронологаки преглед представа и њихових прихода за једанаест месеца (са потребним ознакама новитета, реприза, гостовања и т. д.) био би довољан да собом покаже све гато је потребно сваком оном који се бави о позоригату. Такав преглед изнео би нам и ираво сгање драматургије и прихода и укуса позоришне нублике, те би се, тек према томе, могло говорити без нагађања и о једном и другом и о трећем. Архитектура недељног, месечног и сезонског репертоара најбоље би нам показала све добре и рђаве стране како Управине тако и позориганих посе■гилаца. Ма да је за овакав посао потребно вигае љубави према установи него ли према својим личним амбицијама — овакав захтев мора се задовољити, јер иначе цела ова књига (велике осмине са 80 страиа) сасвим је непотребна, па, ако хоћете, и гатетна — не толико за читаоца колико за, саму Управу. Осам излиганих рубрика из којих не можете видети гато треба да видите — и ако показују довољно виртоузности, не показују ни мало Управине дооре воље да цео позоригани рад изнесе као што је у самој ствари и текао. А то је штета — највише Управина. Да се не би ни за часак помислило да о овом пишемо без јачих разлога, прећи ћемо неке од рубрика не бисмо ли видели гата нам оне све — не кажу. У рубрици „Преглед представа по месецима" има један сасвим излингап низ бројева које не можете никако одгоненути, ако бисте нпр. хтели дознати колико је нових комада који испуњавају цело вече а колико који су само део вечера? колико је срнских комада у дневним а колико у вечерњим представама? а најглавније је гато никако не можете знати: ко.ји су комади представљани ? А