Нова искра

- 361 -

ка духовном савргаенству, коју је показивао свакодневно у дугим разговорима са познаницима и читањем души корисних књига. Пошто се све то догађало последње вечери „Светих Дана" *) — Иван Ивановић, седеКи за столом, прегледао је доживљаје последње две недеље те беше сасвим удубљен у себе. Човек, заузет самопосматрањем, увек личи, с једне стране, на Нарциса, а с друге — на муву у меду. Због тога није Иван Ивановић ни опазио пахуљицу што је улетела кроз вентилатор, па ни оно како се од пахуљице учини ђаво. Зажмуривши, Иван Ивановић бојажљиво се удубљивао у неку слику коју је некада видео у неком журналу па је сада обнављао у својем сећању: слика је представљала

...И"ако ми није баш сасвим туђа, она је Јегорова жена, а Јегор је мој стари друг, мој драги пријатељ... да-а! Може бити, та околност у неколика и ублажава моју кривицу, али ипак, ипак! Добро је само, што ја увек сазнајем своје пороке, те ме то подижо у мојим очима... што је веома утешно!... Ех, да ми је, ђаволе, да још само страсти ишчупам из свога срца! — Покушајте! зачу се учтиви глас. Аао је по вољи, могу вам и ја у томе помоћи. Иван Ивановић брзо подиже главу и уздрхта — јер уздрхтати мораш кадгод угледаш ђавола. — Опростите... нисам спазио када сте ушли... Ако се ие варам — имам... часг... видети ђавола?

Гроб Цара Мурата

огромног полипа како једе рака, снажно га обујмивши својим штипалицама. — Ето и ја... мисли Иван Ивановић: ето и ја баш као тај рак..,. а живот ми сиса сокове. Хтео бих да победим његов трулежни утицај, хтео бих да савладам своје страсти... а она својим лепљивим и страшним штипалицама хвата ме и одвлачи у бурне вахантске оргије, где од човека постаје животиња, где се у њему гаси сва чистота... Требало би да упутим све силе своје, сав ум свој на васпитање личности гато се из мене објављује као одјек свега.... племените утиске живота, који дугау подижу... требало би да будем храбар загатитник својих потлачених права личности... а место свега тога... ја сам трипут био на маскенбалу, био у ресторану и чак... жену понизио!... ...Добро, она је лепа! Боже, те како лепа! Али је она ипак — туђа жена... Туђа жена... како је* то ниско од мене! *) »Свети Дани« (сватки^ трају од 26. децембра до 6. јануара. Тада се највише чара и врача. 11р.

— Да, и молим Вас не снебивајте се преда мном, — одговори ђаво. — Хм... хм... а чему вмам да захвалим за задовољство ? — Дошао сам к вама, јер нисам знао шта да радим. Данас је — знате ли? — ноћ уочи Светога Јована, а нас ђаволе гоне тога дана сви и свугде. На улици је магла, влага.... гадна зима ове године! Па — знајући Вас као човека хуманог... Иван Ивановић беше збуњен... Никада не беше тако озбиљно проучавао питање о ђаволу, па сад, кад га угледа осети се кривац пред њим. — Всома се... радујем! одговори му, расејано се осмехујући. Вама, по свој прилици, није најзгодније на тој даски... Молим... — 0, не узнемирујте се... Ја се, као и Ви, врло брзо привикнем сваком положају, ма како било неугодно, па чак, ако хоћете, и постидно.