Нова искра

— 14 —

књиге иаписаио у Милешеви сачуване су и данас, ио већинок растурене ио околним манастирима. 1543. основаиа је и штампарија, у којој је наштампано неколико црквених књига. Прва књига Псалтир почета је да се ради ]. јануара, а довршена 30. октобра 1544. године, за време игумана Данила. Дванаест година доцнпје јавља се у Милешеви за време истога игумана Данила нова штампарија, из које је изашло 4. иовембра 1557. ново издање Псалтира са синаксаром, часловцем и неким канонима.') Но причању путника из тадашњег времеиа у манастиру је би.ло велико братство, а и са богатством манастир је добро стајао. Мелхијор Сајдлиц, путник из 1556—59. г., помиње да је у манастиру Милешеви било до 60 калуђера, који су проводили л;ивот чисто и умерено, те су тиме, по његову мишљењу, друге калуђсрс далеко надмашавали. Катарино Зен, други нутник из 1550. г., вели да је у подручју овога манастира било ,још 20 других у долини Лима и да калуђери милешевскн плаћају Оултану годишњс 1000 дуката дапка. Даље помиње како калуђери свршавају црквене послове, иду у поље да раде н. скупљају хлеб и вино за сво.ју нотребу.' ! ) Да је манастир вршио знамениту улогу н у политичкоме погледу, види се из тога, што је многим народним покретнма против Турака било средиштс око маиастира Милешеве. Срби "у, дижући се на устанак, исписивали еа својим заставама лик Св. Саве, хотећи тиме да нредставе духовно учешће светитељево, његову светитељску заштиту, ко.ја ће их довести жељноме циљу. Такав један покрет даде поводајј Синан-иаши, те нападне с војском на Милешеву, и да би заплашио Србе и угушио сваки нокрет, узме тело Св. Саве, однесе на Врачар код Београда и тамо га снали 27. априла 1595. (или 1594?). ' Прича се да су Турци, носећи тело Св. Саве, прошли поред манастира Св. Тројице код Пљеваља, и да су га калуђери могли од њих откупити за извесну суму новаца, али нису смели, бојећн се какве преваре. Но друго предање опет казује да Турци нису туда ни наишли са телом Савиним, него нреко Нове Вароши, где и данас показују .један мостић, куда су прсшли. Ово је последње и вероватније, јер је пут за Веоград преко Н. Вароши директан и ближи. Постоји још једно предање, како Турцн нису могли никако спалити светитељево тело, него су се неки из Београда морали вратити натраг у Милешеву да искушају калуђере чиме се може спалити светитељево тело. Једжо се ђаче изговорило и казало им, да се може спалити само на виновој лози. И тако је, прича се, и учињено. Спаљивањем тела Св. Саве, Милешевн је задат најтежи ударац. Тада је још манастир опљачкан, али није ') Љ. Стојановић, Старе сриске шгамиарије стр. 32. и 33., отштампано из »С. Књ. Гласника«. 2 ) Из прибележака •}• Т, Пеј.атовића.

са свик разрушен. Но од тада, како каже ГиЉФердинг, 1 ) „све више и в ипт е пронадала је Српска Лавра." Даље вели: „1735. године Турци су је страшно разорили; на послетку 1782. спалили су и калуђерске ћелије, и калуђери су се растурили, оставивши несрећну обитељ на расположење мусломанима." Кад је манастир разрушен, онда су Турци заузели и многа манастирска имања — однели скоро све скупоценије ствари. И данас у великој џамији у Пљевљима имају два велика свећњака нз Милешеве, а и оловни кров од манастира дигнут је тс је њим иокривена, иста џакија. Калуђсри су једино когли сачувати неке књиге, разневши их по околним канастирика, као и ћивот и штаку Св. Саве, који се и данас налазе у канастиру Св. Тројице. Све до 1864. г. манастир је лежао у рушевинама. Нико није смео чувати ни развалине, него су у њима Турци затворали своја говеда, њихови чобани иа доколицн погађали н итп ан у ликове светитељске, боли им очи и т. д. И данас има стараца који се сећају речи Муеломана из Исарџика: „Море Власи, не куца више ваше звоно, него пландују иаша говеда."' Па ипак су развалине биле привлачно место, где се околни српски народ у великом броју састајао сваке године о Спасову дану, колећи се Вогу и Св. Сави да дочека тај дан, кад ће опст видети стару задужбину обновљену. Треба нанокенути да је Милешева посвећена Вазнесењу Исуса Христа. Природно је што су околни Срби миого желели да обнове манастир, али од Турака нису смели ии да покушају да траже одобрење, јер су унапред знали да ће бити одбијени. Но пађе се један иредузмљив човек, јеромонах маиастира Бање, Макарије, родом из Далмације, који живо нодстакие народ да тражи да се манастир обнови. Народ је то једва чекао, само је требало да се нађе неко, ко ће му се на чело ставити. Макарије нокупи потписе и понесе молбу у Мостар. 1 ) Ма да је све ово рађено у тајности због домаћих Турака, ипак се за ову накеру Макаријеву дозна, и Турци му стану нретити убиством. Макарије ипак не клоне духом, него кријући се но ноћи отпутује у Мостар. Онде успе да добије Ферман за обновљење канастира и врати се радостан натраг, предавши Ферман тадашњем кајмекаму Пријепољском Емин -еФендији да га изврши и нареди да се отпочне рад. Али и поред Фермана домаћи се Турци силно узнемире и стану свима силама радити да ствар омоту, претили су да ће крв пасти, ако се ишта отпочне и т. д. Срби су неирестано кољакали, трошили новац и на подмићивање и иначе да би со само једном пристунило грађењу. Неколико је пута, излазила турска комисија на развалине, иа се опет враћала натраг, не одлучившн ништа. На нослетку Орби енергично затражо да комисија изађе ') А. ГилБФердингг, Сивранге сочиненШ — Боенин, Герцеговина и Старан СербЈн, ст. 219. 2 ) Милешева се убрајала у Херцеговачко-Захумску епархнју, а и политички је припалала Мосгару, као престоници Херцеговине.