Нова искра
— 16 —
тумачи тиме, што и данас нема куће у Исарџику, у којој еу сва чељад потнуно здрава. У свакој кући има но неколико било гушавих, глувих, ћоравих и т. д. У Исарџику су и данас сачуване зидине од некадашњег града Милешевца, за ко.ји народ, као и за многе друге, казује да га је градила проклета Јерина. Испод града, у једној пећини, а иа врло стрменитом месту налази се један извор који се зове Савина Вода. Њему народ са великом нобожношћу приступа, јер сматра воду за лековиту.
Код манастира има и српска основна школа. Жанастир је иначе врло, врло сиромашан. Нове конаке манастирске силно је упроиастила поплава 1896. године и један део разорила, а такођо и осталом имању нанела велику штету. Много би још штошта требало да се манастир изнутра улепша, да се снабде потребним утварима, да со направе удобни станови за госте о саборима, па тек тада да ова стара Орпска, Лавра заблиста својим цриашњнм сјајем. Ст. И. С.
Тако радо (Милена Миладиновићева)
т
ако радо краЈ твојих сам ногу, Дрхћућ гледам твоје очи јасне; Жудим да ге загрлити могу, Да осетим пољупце ти страсне. Душа ми је твоје душе део. Мис'о моја твојој мисли иста; С радошћу ти нудим живот цео, Срећа моја бескрајно је чиста.
Много бола поднети бих хгела И страдања што их живот нуди; Одрећи се тебе не бих смела, Ал ти само, ти уза ме буди ! Тако радо крај ногу сам твоји', Дрхћућ гледам твоје очи јасне; Сагибаш се... усна спремна стоји Да дочека пољупце ти страсне... С немачког М. П.
К а з н а
Е. Кеега
ознато је, да Лаурина свадба не изазва тако велике сензације. Баш се некако у то доба десио у кући једног угледног грађанина новелики скандал, те се за њ становницп Еулозе много вигае заинтересоваше но за удају .једне уседелице. Осим тога, Лаура изађе иред олтар .још и у венчаннци кестењасто-мрке свиле, и илитким шевро-ципелама, норед евега тога, што је у последњем броју „Домаћих Часова" — од новембра 1853. — „одело од отворено нлавог таФта са пет сомотских карнерића и оиутом од изрецканог оомота" било означено као најношгја мода.
Али Лаура нити имађаше модних журнала, нити пријатељица, нити је о томе водила рачуна. Узела је што јој је било ири руци. Онај дан, који у женском животу има јединствени значај, нзгледаше јој без икакве песничке дражи. „Већ дође време да несташни Амор..." Лаура се удаваше само зато што је било крајње време да се уда. Вила је већ сита н трпљења н борбе. Жудела је за угодним, пријатним миром, за миром немарно расугим по меким јастуцима — баш онаквим, какав јој .је нудио Андреја Тарамели, анотекар. Кћери Кулозанског месара, брбљиве као вранци, нробудише се рано у зору; старија унита зевајући: „Хоћемо ли уетати да видимо Лаурину свадбу?"