Нова искра

— 19 —

Усамљена, гледала је иа једнога угла својим леилм, уморним очима. Тешко јој паде кад примети, да је била сасвим сама код толиког света. Па ипак неко је логлбдао у њу — страшљиво и крадимиде, тако да га она није могла опазити. То беше Андрија Тарамели, анотекар. Још одавна ноштовао је он Лауру, само се није усуђивао да то новери ни њој ни ма коме другоме. Ну можда ће тој његовој несмелости помоћи ма какав слепи случај! Лаура није ни гледала тамо где је он седео. Она се тужно осмехиваше: велико јој огледало на зиду показа, да су јој испод корала набрекле вратне жиле. То вече опростила се Даура са својом младошћу. * * * Овај прелаз, који многе жене преживљују лако, без по муке, без икаквог приметног иојачаиања осећаја и страсти, био је за њу нун бола п трзавица, био је права ампутација. Жени, ко.ја се једном за свагда одрече љубави, или се бацн религији у загрљај, или милосрђу, или пороцима, потробно је ма какво трајније занимање. Тако је и Лаура тражила разонођења. Грозној празнини њезина живота придружише се и телесне муке: тело јој беше у сталној борби са маштом. Организму женину много више худи кад сања о љубавнику него ли кад их и по десет има. Лаура је испаштала за све грехе које би желела да има, за све радости о којима је сањала. Њено је тело било пут страсти нокривен крстовима; на сваком је од њих било по једно име и по један датум. Она је живела затворена у самој себи. Једно се време занимала о поправљању свога здравља. У соби јој од једном дођоше на место кита љубичица и најновијих романа — пилуле геожђа, кина-декокт, рабарбер, завијутци и кутијице, који су требало да јој поврате изгубљену свежину и цвет нређашње младости. Ватим доби вољу да ради. И тада јој собу украсише везени јастуци, плетени застори, простирке, навлаке и нокривачи. Ивице њезина постељског рубља украсише се дивно израђеним шупљикама. Пред посгељом се нађе и пар папуча, руком израђених, у боји различково,]. Све Еулозанске шипарице трчале су јој да се диве лепоти њезиних радова. Ну за мало па прође и то доба. Лаура се сва баци на чишћење и рибање. Раио би у зору већ била на ногама с крпом у руци, чистећи и рибајући. У једном сандучету, које је пре служило за склониште увехлом цвећу и коврчицама косе, сад је била поташа за рибање брава, еапун за прање прозорских окана, кичице и четке, прашак за инсекте и амонијак. И Лаура грозничаво рибаше и трљаше као у неком болесном узбуђењу. У томе је нослу задеси запаљење кичмене мождине.

Било је пролеће. Са своје постеље гледала је Лаура како се дивља лоза пење по зидовима а ласте режу кроз ваздух. А кад би се мало подигла на својим јастуцима, угледала би бадемово дрво све у цвету. Вели и сјајнн цветићи изгледали су јој у сунчаном сјају као посути вилинским бисером. Вечером су јој допирале чак у собу песме, час пуне сете час прожете љубавном страшћу; весели смех, звонки гласови и зачикавање младежи на улици. Топли дах струји од прозора ка постељи; трепере чипке на посгељском рубљу и ресице на нокривачу.

Л. Куба Босанац

По силаску суица ниже бадемова дрвета, сенке испунише еобу. И тако крстарише полако око Лаурине постеље. Образи болеснице побледеше; велике јој очи добише грозничави сјај. Једна сенка проговори: „Познајеш ли ме? Ја сам младић, с којим си играла први валс; где је каранФил који си онда од мене добила и у груди сакрила? Ја сам играо много с тобом, јер си ми се много допадала... Али то је било одавно." Друга јој сенка рече: „Познајеш ли ме? Мо.ји су прозори били према твојим. Колико се само пута у исто доба јављасмо на нрозорима! При ведрим вечерима гледасмо у месец: ја сам певао, ти си уздисала, или еи ти