Нова искра

— 76 —

тих и миран, боз греха и жеља, и скори сватови и весела свирка циганска — иха хај!... Он нагло скочи и погледа у двориште. „На, Бц Рап1епгег, Ви!... Госпа тебе тражила и ја сам те звао пре од један сат, а она седи ту и ТаиТопш'!. Госпа теби буде дала, видиш ти већ!..." Отидећи се себе сама и слушкиње Немиде, да га није ухватила у њоговим тајним сновима, он се у два скока нађе у ужем дворишту и отрча према великој двоснратној згради која се јога јасно оцртавала у сивом полумраку, који лагано обухваташе брда и долове. >}• * # Госпођа Поса седела је сама у великој, пространој соби, осветљеној великом, округлом лампом преко које се ширио омотач од неке црвене хартије. Не знајући гата ће са собом отпочети, она ее у угодном и одморном простору није осећала најпријатније. „Како да се убије цело вече?" помисли. „Ићи у нозориште или макар куд у орФеум, за то је већ доцкан; па ипак нешто се мора отпочети." Опа подиже са округлог стола скоро исечену свеску неког немачког месечника и отноче читати неку септимепталну причицу Габријеле Рајтерове. То је јога мање одговарало стању у коме со налазила; она баци свеску из руку и отпоче тамо амо ходати по соби, застаде нред огледалом и узе уређивати своју тегаку мрко костењаву косу. И стојећи тако пред великим и богато уоквиреним огледалом, 1 она са жудњом стадо посматрати свој увисоку и стаситу прилику, пуне и меке мигаице, обле и снажне женске груди које ее испод танке и провидне летње одеће папињаху свом једрином ноко јога увек бу.јне мла/ости, лопо бледо и правилпо лице са живим, црним и сјајним очима, па јој ее поглед најзад зауетави па тегакој коси, која со у злаћаним струковима обвијала око њепе главе и са неколико ситних и моких праменова растурала по нежном и као снег белом врату. Њу обузимагае постепено онијеност и дивљење према својој лепоти и погледом се еве вигао уроњавагае у виеоке груди, које ее равномерно дизаху и спугатаху под меком и топлом одећом. И себи изгледагае тако јака и снажна у овом тренутку; жнвот је лежао пред њом као какав светли и блистави дан; нису то више биле мисли дана на престанку, у позно предвечерјо, него будно и напонско време, са врелим билом у сваком еекунду и неком неограниченом жудњом и јачииом у себи и около еебе. И она се одушевљавашо обиљем здравога живота, осећајући лепо покрете својс крви, како све у њој расте и трепери, како се све купи и расгеже у дугу бескрајну чежњу за љубави мушком, чулном и силном љубављу, где речи престају и ерце само снажно куца и нлива у обиљу зажареиих и оиијених чула... Дуго је стајала тако заузета сама собом и заборављајући све около себе, па се онда трже, уморно се насмеја самој соби, као да хтоде рећи да је још далеко онај кога

она очекује, ееде за сто и отпоче по месечнику опет претурати. Она зачу тегаке корако у предсобљу, чу како лагано врата гакрипнугае и подижући уморене капке, она угледа високу и снажну прилику њихова посилног Марка. Он стајагао пред њом у целокупној величини својој, јак и снажан, са очииа упртим у земљу и румони која се простирала преко целога мркога и негато грубога лица. Поса се немарно завали у својој наелоњачи, забаци главу мало уназад, и загледа му ее радознало у стидљиво лице. Он јога јаче погури главу и гледагае нраво у тешки и шарени ћилим на поду. „Где си био толико дуго?" упита га опа. „Мари те је свугде тражила." Он јој остаде дужан одговора, а у себи осећатпо лопо, како му ерце силно удара и крв све живљо надолази иод очи. „Отиди до госпођо Петровпћке и реци јој, да »ге боли глава и вечерас не могу доћи. Онда ми се опет јави!" Марко поздрави војнички, окрете се неепретно на петама, скупи ћилим под ногама и нестаде га у продеобљу. Она се гласно насмоја, устаде са паелоњачо и загле ,а се у врата, на која тек гато беше изагаао. „Како јо снажан само!" помисли у соби. „Прави модвед!" додаде гласно затим. — Она се наже над столом и стаде загледати у неку старију ФотограФију. „Ах, ала је то досаднл, до сажаљења досадно!" рече она и лагано се нротегну. „Најзад покугааћу и са, њим. Толика незграпност и таква енага... Ове једно је; гато му драго, иначе ћо со умрети од доеаде..." И кроз боло и крупне зубо оиа отпоче пропугатати тоново иеке давне и заборављено аријо још из свога девојачкога доба. * * * На пољу је била летња ноћ, блага и светла. Меки, прохладнели ваздух био је испуњен мириеом, без презаеићопости, већ олако додирнут мирисима баштенских јасмина, раних ружа и гуетих каранФИла, и све се то ,једно с другим мошало, раздвајало овда онда у своју специФичну јачину или љубило у чистом ваздуху. И као год што ови балсамски мириси долажаху или игачезаваху, исто се тако мењало и расположење у гоепође Посе. Она је сањала са затвореним очима о срећи својој, чезнула за оним далеким и непознатим што тек има доћи и у мокој и угодној наслоњачи веровала у своју звезду, која ћо једнога дана све то ипак донетп као одавно жуђени иапитак. — Опа нпје била срећна. Удала ее у иајбољем сјају своје снаге и младости, онда кад ео младо срце као наједранп пупољак жољно и жудно отвора прод силом мугаке снаге — али снови и опет остадогае само иуети еиови; њој је ипак остајало да чезне, жуди и пада со. И она остаде поуздана у свомо уверењу, да ће то време доћи и прилико у којима со налазила — њен муж, старији инжињереки оФицир био јо ненрестано заузот послом