Нова искра

104 —

Сима га упоређујо са Шарцем Краљевића Марка; по смрти Вељковој и њега, иестаје : И сам Кушљо ту си окончао! Кано негда шарац Краљевића... У иомињатој песми Неготинских свирача има такође помеиа о Вељкову коњу и његовој оиреми: „Чујеш ли ме. Дилбер-Стано! Иди кажи сеизбаши, Нек ми сиреми љутог хата, Куса хата баш кулаша, Намести му златно седло, Па му мети три кускуна, А стегни му три колана, А у уста златну узду... Кад ,је Вељко, спремајући се за одбраиу Неготина, испратио жену и снахе с осталом чсљади Неготииском у Пороч, дође му пријатељ један (Вук?) и, видевши по соби различне сребрне наките коњске и друге скуиоцеие ствари, заиита га: зашто н 10 није послао са женама уПореч? а он одговори: „Нека жене носе и чувају своје кошуље, чарапе, платно, пређу и плетиво, а ово су ствари јуначке које сам ја на сабљу добио, а сад сабљом ваља и да чувам; а који није кадар сабљом чувати и бранити, није га вредан ни имати. Срамота би било да Турци дођу у моју кућу па, код толике слане и имена мога, ништа да не пађу!" 3. Ма да је Вељко волео богато и скупоцено рухо, оружЈе и опрему когвску, и био врло лаком на плен у боју, ипак није марио за нови,ем и богаством. Све што би у бојевима задобио од Турака, делио је са својим момцима и буљубашама. Кад је код Подгорца разбио Турке и ухватио жива бега, задобио је доста блага („800 дуката и пуне две зобнице сребрних талира"). Тада унаради дружину, па сваком да по дукат; остало нешто задржи за себе, а нешто пошље у Веоград Савету. Доцније, кад је Вољко дошао у Неготин, није имао никаква богаства, сем добрих коња и господског одола и оружја. Али године 1812. закупи сколе и ђумруке у Крајини, који му донеше велико богаство; но и тај добитак подели готово сав са својим бимбашама н буљубашама. Вељко је слабо бво побожан и душеван, али си му могао у по ноћи, без икаква сведока, поверити небројено благо. Међутим јавно је говорио: ;; Кад у моне има, коме год треба нека дође да му дам, али кад у мене нестане, ја ћу отети у кога год знам да има." Навешћу још један пример Вељкова некористољубља. Видећи да му мајка неће никад да отпаше неки појас који поси око себе, нападне .је питатн зашто га никад не отпасује. Она се одговарала да је слаба, али .је он патера да се отпаше и у појасу њеном нађе 400 урубија. Упита је: ко јој је дао те паре? а кад она рече да је Милутин заштедио од плате и дао јој, Вељко плане и полети да посече брата, али овај утече. Онда он све те новце раздели момцима.

0 овој лепој црти Вељкова карактера, у којој гавидимо иесебична, без пожуда за материјалним благом, не налазимо помена у, и иначе оскудној, народној појезији о њему. 4. Вељко је имао и својих мана и слабости, од којих не беху слободни ни највећи јунаци светски. Ои није много обраћао иажњу иа то, хоће ли се његов живот допасти коме, и хоће ли се његови поступци слагати са захтевима везаним за положај народног старешине. Сем тога Вељко је, као и многи други јунаци, волео жепе, вино и весел>е. Но и у тим људским слабостима његовим находимо ипак доста светлих црта и тренутака, који иду у прилог његова општег витешког карактера. С тога ћемо пеке од њпх прећи у овој и доцнијим тачкама. Вук вели да је Вељко вазда био „прави ајдук" и да се тим именом „дичио и поносио до своје смрти". Као прави јунак Вељко није умео лагати. „Тако је био искреи и простодушан, да му човек никакве тајне пије могао казати". Велики јунак и воћ у бојевима, Вељко се у мирно време није одликовао као мудар и тактичан управник народни. Он је то и сам увиђао. Вук о томе вели: „Неготин, као и сваки други град, могао би много мањи јупак, али добар уредник, чувати боље од њега; а он би у пољу пред одабраним коњицима вриједио више него иљаде другнјех. А осим тога он је свагда потребовао старјепгину, да му каже шта ће чинити; то је он и сам признавао, и још казивао, да би од свију српских старјешина, с којима је војевао, најволио слушати Вујицу и кнеза Милоја Тодоровића, а за Младена је јавио говорио да он није за војску, и да Срби морају бити надбијепи и несрећни ђегођ он заповиједа и управља..." Због неких злоупотреба, које су починили Вел,ко н његови момци у Црноречкој нахији, оптужен јо Скупштини (о иовој години 1810.), ради чега будо и оеуђен у кулу. Но Вељко скупи својс момке, који беху с њиме дошли у Београд као пратња његова, па им рочо: „Браћо! Ја сам мислио, меие зову у Београд да мо питају, колико сам рана летос претрпео, колико ми је момака погпиуло, колико сакатих остало, колико ми је кумбара над главом пукло, и колико коња пода мном пало, и имам ли чим момцима плаћу дати, а оии ме питају: колико сам девојака пољубио; па сутра хоћо да ме затворе у кулу! Него бежите, да бежимо одавде!" И ту ноћ побегне са својим момцима из Веограда. У Смодерову со уставо те одморе коње, и ту он рекне: ^Довде сам божао; одавде ћу ићи полако; а ко је рад бити се и мрети, нека иде за мном." Тада је отишао у Пореч Карађорђеву противиику Миленку Стојковићу, који га једва дочека, одредивши нлату и њему и момцима његовим. Доцније му је Савот ову кривицу опростио, и он је опот неко времо бпо старешина Црноречки. 0 скупштиии 1811. године Вељко је дошао у Београд са евојим момцима да би био у помоћи Миленку и Добрњцу против Карађорђа и Младена. Пријатељи КараЂорђеви, видећи да је он једина нада и потпора Милепкова и Добрњчева, обласкају га, па још изнесу некако