Нова искра

— 110 —

„Бојиш ли ее кад ноћу идеш тако сам?" рече му и загледа му се у лице. Један одвијени нрамен њене рашчешљане косе припи му се уз вреле образе. „Да ли се бојим? — — Од кога?... Веле да има вештица и вукодлака, али ја их још нисам срео." Ћутање. „А шта би ти радио онда, да путујеш сам као ми сада, а преда те искрсне девојка, лепа н млада девојка и иозове те к себи?" Ои осети како му је грло сухо, како га нешто унутра дави и све јачо стеже као последњи самртнички ропац. У грчевитом узбуђоњу он као да угледа пред собом нечију туђу прилпку, сву у бело обучеиу, лаку и магленасту, како обавија око њега своје дуге коштуњаве руке, и грозно се церека на њега. Ол. стеже бич јаче у својој руци, удари коња снажно без икаква узрока; коњ се пропе и кола полетеше удвојеном брзииом. При овоме њено се тело подаде нагло у назад и њона коса шину га поново но образима. „Шта ти је?" упита га госпођа чудећи се. „Ништа; учини ми се да сам видео некога," и он затеже јаче дизгине заустављајући усплахиреног коња. Најзад стигоше. Она поскочи са содишта лагано и весело, а Марко се нађе у послу око коња. „Кад будош готов с коњем, доћи ћош к мени. Мари за цело спава, а мени ће требати воде." Говорећи то, ње нестаде на степоницама. Марко ништа не одговори. Дошавши горе она збаци са себе свој лаки огртач и задовољпа својим излетом, она се осмехиу. За себо пусти да поново приђу сви они тренуци и дрхтање на путу до куће. „Како ли изгледа само у његовој глави?" помисли у себи. Била је необично радознала да сазна шта се скрива тамо исиод оне тврде коре од његових груди; а да са њим није било све у реду, то је и слеп могао опазити по оном дрхтању његових руку и целе снаге. Да ли да се усуди ? Она се колебаше неколико тренутака; ситни и незнатнл уједи њене савести појавшпе се; али само моментано. „Ах, шта! Једном се мора воћ живети, пре или после — све једно је. Вашто изгубити такву прилику?" Она се сети тренутка, кад његове руке као муња брзо зауставише коња који тек што се беше пропео. „Не, иашто толико оклевање? Покушаћу на сваки начин, за цело нећу сломити ногу. Ои је у свому као млади ДаФнис; ваљда се и ја нећу постидети у улози Хлое. А1во, топуалЉ КтсИ"... Она се задовољио осмехну и изгуби у својој соби за снавање. После иола часа, Госпођа Поса била је на истом мрко црвеном дивану, са раширеним рукама и главом заваљеном према уздигнутом иаслону. Од меког н еластичног тела у очи прво падаху њен затегнути бели и дугачки врат са брадом подигнутом у вис и полуотвореним руменим уснама, Испод којих су провиривала два ситиа и бела зуба. Једва приметни осмех играо се око њених усана и губио тамо у сјају два црна и жудна ока. На себи имала је

дугачку, лаку одећу од ружичастог крепа, тако танку, да се и ири најмањем покрету испод ње јасио оцртавају њене пуне, мингице и гипки доњи удови; одећа беше једноставна и на грудима скупљала се и везивала једним црним ■граком, те ова затогнутост јога јаче је износила на видик високе, обле и пуне груди. И тако полулежећи личила је на какву стару богињу љубави, као каква Баханткиња жедна и жељна мушког миловања н страсне, жудне љубави. Марко јо иогледа. - Пред њим беше она, грех ласкави и пун осмеха, којп можда није слутио никакво зло; она којој се он беше подао још од самог почетка, а која је поуздано и свесно ишла своме емеру без икаквих скрупула. Страх и језа подиђоше га при том. „Господе мој, царе небесни, сажали се на мене!" „Јеси ли донео воде?" Негато неразумљиво и неартикулисано пређе нреко његових бледих и уздрхталих усница. „Седи овдо, на ову столицу," она му показа руком: „па ми причај штогод о себи и своме солу!" Шта је имао да јој кажо? И како? Зар она није онажала да он ни речи није могао проговорити? Тешка грозница тресла је његово цоло тело; мозак му со превијао под силним грчевима и купио у једно једино нејасно и неразумљиво клупче, одакле ни последње мисли пије могао ишчупати. Он се јога не покрену са свога места, а она, рђаво разумевајући његову укоченост и хотећи да оживи његову срчаност, подиже се лагано и приђе к њему и тихо говорећи и припијајући се уз њега, дотакну га се руком. Он со нагло трже и погледом једног суманутог, који пигата вигае не знађаше о себи, сроза се иоред њених гипких удова и зајеца силно, снажно као у последњој борби. „Како је прост?" помисли госпођа Поса и две наге руке склопише се око његова врата, и на сузним очима он осети две вроло и моке усне. * * * Марко је лутао по целом околу као бесам звер, испод чијих ногу цело земљигате гори. — Дакле, инак ,је бпло оно чега се највигае бојао и гато је за њега зиачило сигурну смрт. Јест, смрт. Јер то је био грех, в лпкп н силнн грех, а зар грех може остати некажњен; зар је добри и велики Бог могао допустити да се на гаирокој земљи деси и такав злочин и да тај злочин прође на миру недодирнут његовом силном и моћном руком ? Н>ему дође на ум његова породица и живот у њој. Сети се оиих чистих осећаја тихога живота далеко тамо у мирном п забаченом селу, сетн со свога живота међу својима милим и драгим. Сви његови, по природним законима мирнога, домаћега живота, уживају потпуну тиху и сталну ерећу. Само је ои био отпао, одбачен и проклет и од Бога и од људи, и зато сада не бегае нигде спаса његовој бедној дугаи. Како .је то било тегако, како је то као раетопљено олово надало на његове гаироке гртди и