Нова искра

Чаша жмвота

(М. Ј. Љермонтов) А кад пред смрт са очију Спадне онај вео густи, Кад све што нас обмањује Оде с велом у прах густи Тад видимо да је празна Пила она златна чаша, Да напитак беху — снови, И да она -— није наша ! О.

Ми пијемо чашу бића, А очи нам вео крије; По златним јој ивицама 'Гдк се наших суза лије.

6 зкачају кауке о свету популарно космографско предавање ЈТрофеСОр IV!. Ј. Л.НДОМОВИћ

Сунце и сунчани систем

ва ова досад поменута небеска тела окрећу со, нека на мањем а нека па већом растојању, око светлила овога света, око иашега сунца. Ја велим „нашсга" сунца, јер је оно вазда с нама; оно руководи ову нашу, за нас тако огромну земљу при њезину кретању у васиони, и то тако поуздано, да она из године у годину описује око сунца једнаке путање и тиме ^ нам доноси зиму, која нам живце чвршћа и спрема свежији живот за будуће дане; за тим нам доиоси пријатно иролеЛе, бујно зеленило и вегогацију; даљим својим окретањем доноси нам тоило лето, у коме нам најпотребнија средства за живот сазревају и успевају; па се најпосле овај низ благодати за сав наш људски род завршује јесени, пајбогатијим временом у нашем годишњем животу. Ово поменуте благодати и биле су узрок, што су многи старији народн мислили, да је сунце најдостојпије да се њиме божаиство представи, па да се и оно само обожава. Отуда у Египћана обожавањо Озириса, у Персији обожавање Митре, у Грка обожавање Ааолона, који је са Хелиосом идентиФИКОван и био Бог сунаца. Око сунца, као око централнога тела, окрећу се све иоменуте иланете, и то овим редом: Меркур, Венус, Земља са напшм мосецем и Шарс са својим месецима. Измођу Марса и Јупитера окреће се око сунца велики рој малих планета, тако зваиих планетоида, а за овима долази Јупитер, Оатурн, Уран и најпослс Нентун.

(свргаетак) Више од 500 ко.јо великих које мањпх и малих небеских тела окрећу се око централнога тела, око нашега сунца; с тога сс и зово овај свет, у комо и ми живимо, Оунчани Систем или Хелиоцентарски, — Коперпиков Оистем, и за сва је та нобоска тела једини и свеколики извор за васцоли живот сјајно сунце, о којем песник вели: Сунце, ма колико да си сјајно, И да лепо грејеш свима, Опет вели свет пакосни : Да на теби пега има. -—

Сунчане пеге И заиста, ако пажљивије посматрамо сунце дурбииом, онда опажамо, да котур сунчов није ио свој површини подједнако светао, већ да осим веома светлих партија, светлих тачака, има на њему и много омањпх, тамнијих, овалиих партија, ко.је се зову аоре или грануле, а из ко.јих постају већо или мање иеге. Ове сунчано пеге нису никако са свим и подјоднако тамно по цолој својој површини, воћ со могу лепо разлпковати на тако звано језгро па и на иолусенку. Помоћу ових пега, о којима ћомо доцније говорити, одређоно јо и времо сунчева обртања око осо, које бива за наших 25 даиа. Комете или репате звезде Осим планота и њихових месеца, имамо још да поменемо повећи број нобеских тела која се од досада познатих планета разликују обликом својим. Ово су тако зване реиатице звезде или комете. Ово име комете дошло је отуд што су Грци називали ове звезде косастим звездама, што зиачи комета. Гетко који од нас