Нова искра

— 123 —

два годишња роја озвездинска нису иокадшто кометске иојаве? 8сМараге1Н, Оро1гег, Ре^егз и 1|еуегпег држе, да је између комета и озвездина тесна веза, и да озвездине нису ништа друго већ комете иди остаци од комета, чије је распарчавање давно и давно започело и све даље напредује. Но и ако се у суштини слажу озвездине са кометама, то је опет појава нешто друкчија. Кад каква комета прође изнад атмосоере наше земље у већем одстојању од ње, онда је и видимо као комету, и то у свој њеној целини, а у одбијеној сунчевој светлости. Кад пак комета или својом главом или репом доспе у нашу атмосшеру, онда је, због велике близине, не видимо у њеној целини на једанпут, већ само у малим појединим масама, које комету и сачињавају, и то у усијаном стању, а то је напред поменути озвездински рој. Маглински колут, Зодијакова и северна светлост Изгледа да је део нашег сунчаног система и онај још педовољно иснитани појав тако звани Маглински Колут, који се, колико је до данас познато, такође око сунца окреће, налазећи се између Меркурове и Марсове или, боље, између месечеве и земљине путање. У тропским пределима наше земље, а поглавито на екватору, онажа

се, после сунчева заласка, необично светао одблесак на западу, који често и до поноћи траје. Ова дневна светлосна појава позната је под пменом Зодијакове светлости, јер има мишљење, да ће бити последица скретања сунчане светлости од земље, и то у заплави Зодијакове зоне, те отуда јој и име Зодијакова светлост. Међутим [' Чи - вјж држи, да Зодијакова светлост припада баш нашој земљи, и да је као какав кометин реп, који наша земља за собом има, и који је сасгављен од веома лаких гасова, да се може узети као да је он продужење једне веома ретке атмосФере. У заплави тога земљина репа, могу електричне појаве, а исто тако и ре®лекс сунчане светлости, да произведу светлуцање Зодијакове светлости, што и сам спектар Зодијакове светдости наговешћује, који је веома сличан и са спектром северне светлости, па и са спектром тако зване сунчеве круне. Признати се мора, да су и Маглински Колут, Зодијакова Светлост па и Северна Светлост још вазда ироблематичне појаве у васиони, о којима има наука тек да донесе де.Финитивно решење. Ово су тек само кратке и најглавније летимичне напомене о поједииим небеским телима у овом нашем космосу, али су ипак довољне да уочимо положај наше земље у њему, и да сазнамо њезин положај као звезде међу осталим звездама. —

-4г1 Диетићи (ПЕС|У1Е У ПРОЗИ, РРИЧИЦЕ, ИЈУПРЕСИ<ЈЕ)

п,

п р О л е ћ е

[рође ледпа, учмала, мртва зима и дођо топло, свеже, живо пролеће. И студени кам пданински, и земља, смрзнута и испрепуцана од мраза, и сухо, оголело дрво, и замрзнути поточпћ, и тичица, невесела, скоро умртвљена цичом н вејавицом, — све је то сад, у пролеће, обасјаио, пробуђено, загрејано, заталасано: све је то добило, свеж, весео израз, израз живота ко.ји .је одједиом, нагло, бујно пљусиуо на све страке... На сваком кораку сретате весела, радосна, живахиа лица у којима, по очима, по гласу, по иокретима, по свему видите како живот буја, ври, продива се... Ја знам да је дошло пролеће, ја знам, али га не осећам. Мени су сви даии у години једнаки: једнолики, тужни, мрачни, страховити; мени су све године скоро подједнаке, исте; ја осећам прелаз једне године у другу

само по терету у души који се у њој , без икаквих закоиа, стално слаже. Број мојих година није математички тачан; можда су оне прелази не из годиие у годину, већ из месеца у месец, из недеље у недељу, из дана у дан, са часа на час... Ја знам да је дошло иролеће, ја знам, али га не осећам. Мој живот нема живота, моја вера нема Бога, моја нада нема уздања, моја љубав нема драгане Ве*д, Ј. Раји^.

и,

У г м е з д у

[.мађасмо тичицу малу, милу и цвркутаву. Миловасмо је, шалисмо се с њом и вољасмо је много. Но једног јесењег влажног дана одлете нам тичица и загуби се у магли и облацима. И ми плакасмо. Две године су од тада.