Нова искра

— 100 —

— Нијо ми до пара, ханума, ворс ми, али не знам. Лажу људи, слагала те јс и Орббра. - Јок, јок, џанум... Ва твоју кљигу су ми многи причали... Видели су .је... Орббра се не би на децу клела. Немој шпие да ми говориш, но мушки помози, ако си човек! — Али како ћу кад не знам ?! — Внаш, знаш... Да си ми по Богу и по твојој вери брат и кум, помози!.. Амаи, СФОндија, молбу ти чиним и клавам ти се... Аман! Ја јс у чуду погледах. Оузе јој у два реда пођоше низ дуге образе. Руке метнула на прса, и упрла очи с молбом, која граничи с очајањем. Нађох се у страшној неприлици. Оно што сваки наметан ратар већ истребљује у нашем крају, оно противу чега сам толико пута и турске жандарме звао у помоћ, особито на саборима — оио ми баш дошло иа главу као кушање моје сгалности и чврстине! Видех да је сасвим забадава говорити јој и даље како је с«е то бапска и дервишка измишљотина. Видех да је у истинитост својих речи не могу уверити и би ми веома тешко и жао ове господске Туркиње, што ме овако понизно моли и богоради. — Аиан, ОФОндија, ради твојега Исе-пејгамбера! — Не могу, ханума... не знам... Она ме узе за руку. — Дошла сам ти у кућу и у ово доба. И молим те као оца, кума, брата: иомози!.. Да си ти дошао на мо.ја врата, па да си ме оволико молио, крв бих ти мога Оејдије поклонила. Међер немаш јуначко срцо. И ти си Влах као и сви Власи. Несте кадри Турчину помоћи. Моие жигну ова карактеристика. — Несам ја Влах, ханума. Човек сам и ја као и Турчин и могу учинити добро и Турчину као и Србину, само кад се може. — Јок, вала, Влах си, Влах... мрзиш Турчииа баш влашки и пећеш да помогиеш. А иесам се иадала... Мислила сам да си оџаковић, као и твоји стари. — Ханума!... Она ми стеже руку. — Амаи, ОФендија, кумим те и молим од неба до земље: иомози... запиши! Молим те... Убиј ме, али ми учини ово добро. Не увијај више. Из кућо ти нећу изићи. Аман!... Ја тргох своју руку, коју она у мало не пољуби. Немадох куд — реших се. Приђох к столу и узех перо. — Добро, ханума. — Хоћеш да запишеш ? — ушита ме дрхтавим гласом и погледа ме са неисказаиом захвалношћу. — Хоћу, али... — Шта? — Да ми даш тврду турску босу и да ми се закунош на твога сина да ником нећеш о овоме причати. — Дајем ти тврђу од камеиа и тако ми Сејдијина живота!

— И да кажеш Сејдији и снаси да ником но прпчају? — Немај бриго, тако ми дина! Беса? — Беса ! — Онда добро. Теби само ово чиним... Зато што си ми дошла у кућу и што си Туркиња... Вишо ником но бих учинио. — До неба ти хвала, кузум, до ноба... Узех иарче хартијо и почех да се мислим шта бих наиисао и какав бих облик дао својој Лрвој и јамачно послодњој амајлији. — Само, тако ти крста, но п ипп г као што ваши попови пишу вашој стоци и Турцима. као другој вери, но онако добро као за крштена човека... — 0, не брини ханума, несам ја такав. И да јо уверим, наиисах при врху табачића велики крст, иа јој показах. — Тако, тако, светао ти образ! Почех да мислим шта бих записао. Да папишем којешта, може Туркиња однети комо из врачара и записивача, па да навучем на собо беду. Јер они зиаду свакојаке Форме записа, и кад видо да сам нашврљао обичне речи, могли би ме издати. — Душе ти узми књигу, то из ње заииши! — рече ми була и као да ми поможе. Отворих латински речник, преврнух лист два и узех ове речи, те их записах у правој линији из левога доњег доле у десни горњи: „РегЛШз геђаз ошпЉиз 1дтоп 1рза У1г1и8 зе зиз1;еп1аге ро^ез!;. — Орега т <И1ев а раирепђиа ћаес аштига 1псИпап1;, и!; сге<1ат." Чак се не постарах да дозпам смисао ових рочи; уосталом баш се и тражи да буду боз свакога смисла. То је најбоље. Још се сотих да треба панисатн које Соломоново слово, јер је то увек чинио наш покојни класикврачар Даскал-Андра. И у средини записах два повећа Ооломонова слова, пресавих хартицу и предадох хануми. — Узми и иди бржо. Кад до])ош: кући — иди нраво болесници и кажи јој да сам јој записао и да ће брзо родити. А амајлију јој иодај у руке. — Е, жив био! Нећу ти ово добро заборавити ни овога ни онога света. Ејвала! — рече и побожпо зави амајлију па устаде. Дубоко се једно другом поклонисмо и учинисмо „темеие". — Погледај да ноје која од жена устала! Изидох и разгледах. — Нема пикога, — велим. — Врло добро! Јор су у жена зле очи, иа неће запис помоћи. Још јодаред ми захвали и изиде. Целу недељу био сам врло узнемирен. Можда је јадна Селима всћ умрла или сс још мучи. И онда: мука, Тале,