Нова искра

101

V

са четири стране! Бесни Сејдија и његова сујеверна мајка у рђавом исходу могу помисдити да сам иавлаш одмогао. И онда држи се! И баш кад сам једнога јутра о томе мислио, угази Сејдија у Ибар на махнитом хату, најбоље код нас расе Исмајила Будеца. Обамрех и рекох у себи: Бог да ти душу прости, Селима! Сејдија дојури пред кућу, скиде се с коња, па ми прптрча.

Умало, те ја њому све не рекох. — Чудновато. Хоце и врачари ми говоршпе да ће бити кћер, а добио сам еина. И то си ти учинио. Хвала! — Старао сам се, ага, колико сам могао — рекох, тарући руке од вадовољства што ме је проста случајиост извукла из ненрилике. — Само ником ни речи о томе, Сејдија. — Немај бриге. — Пази! — Мос кијо гајле! (Немај - брпге).

Бела Чикош Сесија

КиРКА

Ухватих се за револвер. — Брат да, си ми од сад и до века! — рече и загрли ме. Силно се обрадовах. — Срећно је нрошло, је ли? — Ама као руком, фик !... Бог те поживео! Баш си лаке руко. Е, што ти је учен човек?... Чим мајка прескочи праг у њену собу — за тили душак и ни да викно... као да је нопила чашу воде! Сад је потнуно здрава — говораше отг арнаутски, па ме опет*загрли. — Хвала ти!

Чим смо попили каву, појахасмо к њему на ручак. Био сам примљен и почашћон као, што 'но кажу, крштени кум и као тпто само уме да дочека захвалан Турчин. Било је печено јагње, мед, раскошан кајмак, баклава и кадајиФ. Било је и ракије, а наргиле несам одмицао од уста. И тако ми Ерваве Крајине, вратио сам се у воче кући са врло богатим бошчалуком за бан-бадава!..

Москва, 1905.

Гр. Божовиђ