Нова искра

Број 6.

Београд, јуна 1905.

Год. VII.

„Нова Жскра" излази сваког месеца. Цена: на годину 16, тго год. 8, четврт год. 4 динара; ван Србије: на год. 10 Фор. иди 20 дииара у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. ОдавиКу, власнику и уреднику „Нове Искре", Еапетан-Мишина улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накнадно тражеље појединих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу дрбити само за откупну цену. —

, да сто благословени! — рече иконом. — Срећно!... срећно!... — новикаше и остали. — 'Ајде целивај иконому руку! — виче онштинар Васа... — И ти, Арсо!... Прилазе руци икономовој, затим и осталим општинарима. Овекар и свокрва весели... Отац девојчин љут... хтео би да иде... Мајка погледа час у ћерку, час у зета... Пошто су пољубили руку и родитељима момковим, иконом им роче, да приђу и родитељима девојчиним. — Подај руку, Величко! — виче иконом... Прилази му зет и ћерка. — Ко?!... Зар ја да дам руку?!.. — Ти, ти!... Овоме детету да даш руку... То је твоја ћорка!... Крсјана пружи руку да узмо очеву, а он је тржо: — Не; не дам!... Ово нсје моја ћерка!... — Како можеш тако да рекнеш, кад сви знамо да је твоја ћерка! — рече општинар Ђорђе. — Неје моја ћерка, кад је погазила мој образ и побогла од моне.

Стеваиу Сремцу :так) — А да сам пристао да ти дам за њу пет кеса?!... — речо отац момков. — Море пе пот, него да си ми десет кеса дао, не бих ти је дао!... — Немојте тако, немојто... — умириваше их иконом. — Ви сте од сад претољи, па... — Вар ја с њим пр§тељ?!... — упадс Величко. Никад... никад!... — Немој тако да говориш. Неси ти први, а ноћеш бити ни последњи. Ви ћете се мало пољутити, па ћоте се одљутити — помирићете се. — Не; никад, никад! — Ама слушај кад ти кажем: што јо своје не може бити никад туђе... Не дај Боже, да тебо снађо што — твоја ћерка ће ти прва притрчати; а и њој да будо што — ти ћеш јој и мајка први отворити врата. Вар неје тако ? — Тако, Богме, тако! — потврћује општинар Васа. — Но, ноћу јој никада врата отворити!... Нећу јој никада праг прескочити! — 0, чудна човека!... — повичо Хаџи-Пава. иретељ — пријатељ.

јЗежакка