Нова искра

— 205 -

Та сила може се сматрати као неко привлачење од стране Сунчеве. До сасвим истих закључака долази се и кад се узме да су планетске путање елинсе и да се у заједничкој, једној жижи њиховој налази Оунце. На основу тога је Њутн исказао као непосредну последицу КеЈ[лерова закона: Сунце у сваком тренутку иривлачи еве аланете сразмерно њиховим масама, а обрнуто сразмерно са квадратом њихових даљипа од Сунца. Тај свој закључак Њутн је проверио на врло знаменит начин. Уочио је пре свега: да наша Земља треба да привлачи Месец, кад он описује око ње путању (коју можемо иретноставити да је кружна) у место да јој он измакне и да се креће по тапгенти. Јачина те Вемљине силе, којом опа привлачи Месец, одређује се по оормули 4гл: 2 а

Т 2

111

га§60 2 ~

1П8'

гаа:

дакле би било:

60X60 ~ 3600 47Г г а

га

39343 2 X 60' 2

а одавде

2 400 000 000 га

39343 2

X 2 п = 9 т , 74

диницу времена секунд а за једипицу дужине метар. Иа основу носматрања клатна одређено је: §■ = 9 т , 81 која се вредност довољно слаже са оном горњом, ко.ја би била још тачнија кад би се рачун извео потнуиије. Тежа утиче и на најмање делиће иа површини Земљиној. То је исто што и привлачење (атракције) њено а без еумње је то и опште привлачењо. По томе Оунце привлачи сваки молекил плаиета, па дакло и Земље, по поменутом закону, сразмерно њиховим масама а у обриутој сразмери са квадратом одстојања њихова. Земља привлачи

(где т значи масу Месечеву, а њихову даљину од Земље, а Т трајање њихова оптицања око Земље). Па одакле иотиче та знаменита сила? Њутн је сматрао да јо то просто тожња, која утиче и на врхове највишох висова. н која би се имала протезати чак и до даљине на којој се Месец находи. Кад би Месец био на само.ј површини Земљиној, његова би тежина била га§\ Ако би тежа била исто што и привлачење (атракција), она би се управљала и по истом закопу, који истакосмо мало час. Пошто је месец 60 пута даљи од цоитра Земљина него ли што су предмети на њеној површини од њезина центра, то ће тежина Месочева бити:

Р. Валдец

Сликарство

3600 ~ Т 2 чинилац га со може изоставити, а кад со уместо а и Т ставо њихово вредности, и то Т = 27 даиа 7 сати 43 минута или Т = 39343 Х60" Кад је 2 ка дужина месечеве путање, која је 60 нута већа од обима Земљина, који износи 40 000 000 метара, добија се овака Формула: § 2 тгХ 60 X 40 000 000 60 2

таква треба да буде вредност за, тожу (%) на новршини Земљиној, кад се узме, као што смо ми учинили, за је-

сваки молекил Месечев а исто тако и сваки молекил Сунчов. Тим путом Њутн природном индукцијом долази до овог закључка: два ма каква молекила нашег иланетског система, чије су масе т и т', а који су међу собом удаљени за Д, иривлаче се узајамно силом, која дела ио иравој линији њихова размака, а чија је јачина иредстављена формулом Ггага' " А 2 " у којој Г нредставља извесну сталну вредност. Једнакост двају узајамних привлачења масе, ш на масу га' и масе га' на масу га, последица је принципа о једнакости акције и реакције. У томе је смисао Њутнова закона који се назива још и закон општег привлачења. По томе закону могу се објаснити сва кретања у Оунчеву систему. С тога се Коперник, Тихо Врахе, Кеплер, Галилеј и Њутн с правом називају оснивачима модерне астрономије. (НЛСТАВИЂЕ СЕ)