Нова искра

— 232

је домакип избадио ж! ормана ракију и чаше и мотнуо на натру мали бакарни еуд да узаври вода. После треће чаше, очи нодофицирове биле су светлије; он поче разговарати. Уски породични круг гледао је већ са већом радозналошћу овог госта из далеких земаља, који се копечио у својој паслоњачи, причајући дивље призоре и неисказаиа јунаштва. — Има од тада двадесет и .једна годииа, рече Г. Вајт, давајући главом знак својој жени и своме сину. Морис је био дечко, кад је отишао из радње. Погледајте га сад! — Не бих рекла да се много намучио, одговори учтиво г-ђа Вајт. — И ја сам хтео ићи у Индију, иастави муж... тек да видим како је тамо ... — Воље сте учинили што сте остали где сте, напомену подофицир вртећи главом. Он спусти празну чашу на сто, поново уздахну и опет заврте главом. — Волео бих да видим те старе храмове, те оакиро и те џонглере, додаде Вајт. Збиља, Морисе, шта сте оно почели пре неки дан да мл причате о некој мајмуиској руци. — Ништа, одговори живо војник. У сваком случају, иишта особито занимљиво. — 0 мајмунско.ј руци? упита радознала г-ђа Вајт. — Да... Ви бисте то назвали можда врачаријом, објасни подофициј ) равнодугано. Слушаоци се жудно пригнуше к њему. Гост расејано принесе устима своју празну чашу и поново седе. Домаћпн му је напуни. — Да је видите, рече подоФицир шшајући се по џеповима: рекли бисге да је обична рука, осушена као рука какве мумије. Он извади из џепа један предмет који љубазно показа. Г-ђа Вајт трже се с гнушањем, али њен син узе га и стаде радознало разматрати. — А какве особине има ова рука ? упита г-ђа Вајт коме је син беше пружио. Он је такође пажљиво разгледа; затим је спусти на сто. Необична натприродна моћ. Три жеље оетварене — Један стари ®акир, човек врло побожан, дао је овој руци чаробну моћ, рече подоФицир. Он је хтео доказати да судбина управља човечјим животом, и да јо они који хоће да је взмене кушају увек иа своју штету. По тој чаробној моћи, три разне /шчности могу учинити да им се остваре по три жеље. Морисове речи биле су од толиког утиска, да су његови слушаоци осетили узбуђење које њихов смех није могао да нрикрије. — Па добро, рече лукаво Хербер Вајт: што нисте казали те три жеље?

Војник га помеда с пзразом који искусви људи узимају кад имају иред (;обом уображену младеж. — Казао сам их, рече он благо. И његово бакарно лице страховито пребледе. — И биле су испуњене? уиита г-ђа Вајт. — -Тесу, одговори подоФИЦир чији зуби зацвокоташе на ивици чаше. — Је ли ко други огледао моћ те амајлије ? опет упита стара госпођа. — Јеете... први пут је један човек остварио три своје жеље. Ја не знам какве су биле прво две, али је трећа призивала смрт. Ето зашто сам ја добио ову руку. Израз Морисова лица био .је тако озбиљан, да ,је у друштву овладала нека мучна тишина. — Потпто су Ваше три жеље остварене, ова Вам рука није вигае ни за гата, роче напослетку Вајт. Што је чувате? Војник заврте главом. — Тек онако, рече он лагано. Једно време хтео сам је продати, али сумњам да бих се могао на то рогаити. У осталом, нико и неће да је купи. Моју причу сматрају за бајку, а личности које се чине да јој верују, желе да огледају моћ ове руке пре но што је плате. — Кад би сте могли имати још три жеље остварене, рече старац и намигну: да ли бисте подлегли искушењу ? — Не знам, одговори војник... Не знам. Морис узе руку и, љуљајући је између палца и кажипута, баци је наједанпут у ватру. Вајт дрекну, сажо се и избаци је из ватре. — Боље је оставите да сагори, рече свечано војник. '— Ако вам више не треба, Морисе, дајте је мени, рече Г. Вајт. — Не, одговори му зловољно пријатељ... Ја сам је бацио у ватру. Ако је задржите себи, немојте моне кривити за оно гато ће се догодити. Али слушајте! радите као човек паметан: баците је у ватру. Вајт одби једним покретом главе и узе поново разгледати своје ново добро. — Како се ради с њом? упита. — Узмите је у десну руку, објасни подоФИЦир: и изразите гласно своју жељу... Али ја сам Вам предочио последице. — Гекао би човек да слуша какву причу из Хил>аду и једне ноћи, рече Г-ђа Вајт која устаде да се побрине за вечеру. Како би било, додаде она обраћајући се своме мужу: да иштега за мене четири пара руку ? Вајт извади из џепа амајлију и сви троје нрснуше у смех. ПодоФИцир му, са страхом који му се видео на лицу, задржа руку. — Ако кажете какву жељу, рече он опггро: нека бар буде паметна. Г. Вајт спусти мајмунску руку у џеп и, размешта.јући столице, одведе прнјатеља столу.