Нова искра

— 234

сгичне слике како нгјкуу. Посдеди.а је била тако страшна и тако мајмунска да га је иренеразила. Изгледала ,је тако жива да је с усиљеним осмехом иотражио иретима ио столу чашу да је гађа њоме. Али је дохватио само мајмунску руку, и, сав уздрхтао, убрисао је прсте о капут и отишао у своју собу. Откуп за ерећу; трагичан глаенкк Сутрадан ујутру, у сјају зимскога сунца од кога су се преливали кристали на столу, Херберт се насмеја своме јучерашњем страху. У соби је вдадада прозаична мирноћа која јој је недостајала прошле ноћи. Мајмунска Ј>ука, црна и смежурана, беше склоњена на крају једне консоле, с немарношћу која је сведочила колико се мало вере поклањало њеној моћи. — Ови су ти стари војници једнаки, рече Г-ђа Вајт. И ми да слушамо онакве глупости! Како би се у данашње време могле остварити жеље ? И кад би то било, како би ти две стотине ливара могло да нахуди? — Ако му с неба надну на главу! одговори Херберт. — Морис тврди да ствари долазе тако ириродно, објасни Вајт: да се догађај може приписати простој случајности. — Немој да потрошиш иовац док се ја не вратим, црепоручи Херберт уставши од стола... исто тако немој да постанеш тврдица, што би нас нриморало да те осудимо. Г-ђа, Вајт насмеши се и, испраћајући сииа до врта, гдедала је за њим док се није изгубио у улици; затим јо села за сто подсмевајући се лаковерносги свога мужа, што јој није ии мало сметало да, на куцање писмоношино, појури вратима и да, кад је видела у писму само рачун кројачев, оспе грдњама на пијаничке навике својствене старим иодоФицирииа. — Ала ће нас Херберт исмевати кад се врати ! рече она седајући поново за сто. — На жалост! уздахну Г. Вајт и напуни чашу пивом... Али при свем том, предмет се покренуо у мојој руци... иа то бих се могао заклети. — Учинило ти се, рече старица да га умири. — .Уверавам те да се покренуо... Уображење нема ту никаква, удела; тек што сам... Шта је то? Г-ђа Вајт ие одговори ништа. Она је пратила на пољу тајанствене покрете неког непознатог човека који је, неодлучан, гледао кућу, усиљавајући се да уђе у њу. Мислећи ненрестано на две стотине ливара, она уочи да је странац лепо обучеи и да има иа глави цилиндер, чији је сјај сведочио да је нов. Он се у три маха приближи огради и врати се. Четврти пут пође напред, спусти руку на кваку и, показујући изненадну одлучност, отвори врата и упути се баштенском стазом. Г-ђа Вајт брзо отпаса кецељу и сакри испод јастука на, својој наслоњачи овај предмет користан у кући. Затим уведе у салон странца који као да је био на великој муци. Он крадом ногдеда старицу, и замишљеп саслуша речи ко.је је она промуцала да, се извини што

јо неред у кући и што јој је муж у ирсиику који ,је облачио само кад ради у башти. Ватим, на шта јој јо њен пол давао права, стрпљиво сачека да непознати каже за шта је дошао; али је оп у први мнх чудновато ћутао. — Ја сам... замолили су ме да дођем, рече најзад... Послали су ме ГГ. Мав и Маген. Отарица уздрхта. — Шта је било? ушгга она узбуђеним гласом. Да се није што догодило Херберту? Шта?.. Шта?.. Муж се умеша у разговор. — Та седи! рече он живо... Немој одмах изводити закључке... Ви иам не доносите рђав глас, је л' те, господине ? И он је пажљиво посматрао странца. — Оажаљевам, поче непознати... — Гањен је! узвикну мати. Човек се поклони у знак да је тако. Врло опасно, рече ои лагано... бар не трни више болова. — Ох! хвала ти, Воже! рече старица склапајући руке. Хвала ти, Боже ! Али иаједанпут застаде, док јој је у душу продирао страховити значај ових речи; она одмах прочита потврду своје слутње на збуњеном лицу посетиоца. Госпођа Вајт прибра се и, окренувши се своме мужу који још не беше разумео шта је у ствари, спусти му на раме своју старачку уздрхталу руку. — Вапао је био међу точкове, рече напоелетку посетилац тихим гласом. — Запао међу точкове? понови Г. Вајт с блесавим изразом лица. Његове очи без израза иогдедаше у прозор; затим, узевши у своје руке руке женино, он их стеже као у време кад су били вереници. — То нам је бидо једино дете, рече он обраћајући се носетиоцу. Удар је страшан... Посетилац ее накашља, уетаде и уиути се прозору. — Гадња ме је замолила, рече он не гледајући око собе, да вам изјавим њено саучешће због овог великог губитка. Не одговорише му. Отаричино лице било је бледо, очи укочене, дисање неприметно; лице њезина мужа, имало је израз какав је морало имати лице његова пријатеља подоФицира за време прво његове битке. — Имам још да вам кажем, настави носетилац: да Г. Г. Мав и Маген одбијају од себе сваку одговорност. Али, за услуге ко г је им је учинио ваш син, желе да вам као накнаду понуде извеену суму. Г. Вајт испусти руку своје жене, скочи и еа ужаеом погледа у непознатога. — Еолико? — Две стотине ливара, одговори овај. И не чувши врисак своје жене, старац опружи руке као човек ко.ји .јо наједанпут осленио и, као каква некретљива маса, сруши се на под.