Нова искра

— 267 —

Д. Касини (Бонпш^ие КаззЈш 1625.—1712.) био је први директор Париске опеерваторије. Први камен темељац иа тој величанственој грађевини ударен је 1667. а она је била готова 1671. Еасини је учинио многа открића; он је открио четири Сатурнова сателита. Флемстед (Г1ат81;ее(1 1646.—1719.) био је први директор Гриничке опсерваторије, која је основана 1675. Усавршио је многе конструкције инструмената, и тиме је постигао врло значајне напретке у посматрањима. Погрешка од 60" у поједином посматрању, која се показивала код Тихо Брахеа, после успеха Флемстедових није већа од 10". Ередлеј (1692.-1762.) Бредлеј (ВгасИеу) је би можда највештији посматрач. Применом меридијанског дурбина, а користећи се пеобичном особином својих инструмената и вештином руковања, свео је погрешку појединог посматрања на 1". Његов звездани каталог у ствари служи као основица данашњој астрономији. Он је учинио два еиохална открића: аберације и нутације. Пошто још ништа нисмо говорили о аберацији, да се сада задржимо на томе са неколико речи. Аберација *) — Узмимо да на овој слици Е представља звезду, а Т положај Земљин у извесном тренутку, а величина ТА брзину Земљину у том тренутку; ТВ брзину светлосног зрака, која је управљена у правцу ТЕ. Овоме систему може се додати општа брзина ТА' једнака ТА, да би посматрача у Т одржавала у мирном стању. По правилу о паралелограму сила, та ће се сила ТА' сложити са силом ТВ у резултату ТС, коју ћемо продужити у ТЕ'. Светлост ће доспевати до посматрача релативном брзином ТС услед чега ће он видети звезду у Е х . Узмимо сада ТВ = ТС, повуцимо ВВ' иаралелно са ВС и кад је ОВ' = ОВ, имаћемо и ОВ = ВС. Због кретања Зем.?вина око Сунца, које кретање можемо сматрати као кружио (зарад простијег схватања), у току годи- / ' не, брзина ВС остаје паралелна еклиптикиној равни и одржава ^ сталну вредност око ВО кт. у ^ секунди. Дакле права ОВ, која / пролази кроз сталну тачку 0 одржава исту дужину и остаје паралелна еклиптикиној равни. Дакле тачка В описује круг, а права ТЕ Х описује кос циркуларни конус. Генератрисе тога конуса предетављају правце у којима ће се у току године видети звезда. Треба узети пресек тангентне равни на небесној с®ери у тачци Е са поменутим конусом или што је готово ието ОБ 30 кт. 2 (пошто је количник от — 30 0 00 кт. ~ 10.000 врло мали) са цилиндром, који захвата круг ВВ' и чије су генератрисе наралелне са ТЕ. Тај је нресек елипса. *) Услед узајамног и истовременог утицаја брзине Земљине и брзине светлости, звезде се никад не ииде на њихову правом месту већ померено. Ми звезде видимо на привидним положајима њиховим. То се може овако објаснити.

Бредлеј је открио ту елипсу посматрањем, па ју је по том и објаснио на показани начин. Нутација. 0 тој појави говорили смо нриликом објагањивања прецесије. Она се састоји у самој ствари у осциловању Земљине осе. На ту појаву помишљао је још Њутн с теориског гледишта, али ју је Бредлеј поематрањем открио 1747. Пол екваторов описује круг око пола еклиптикина услед прецесије. Полупречник тога круга износи 28°, 5. То би осциловање било, е извееним малим убрзањем, прилично равномерно. Ну у ствари није тако. Пол прелази час ван час унутра у пери®ерији круга, па осим тога, брзина му се час убрзава час

Надгробни спомкник Прешерну у Крању

успорава према оном месту које би оне заузимале услед саме прецесије, а, који се назива средњи пол. Око њега описује прави пол елипеу, чије су осовине 9",22 и 6",86, а која се назива нутациона елипса. Пол је прелази од прилике за 18 2 /, године за које време свршавају сво.је оптицање и чворови Месечеве путање. На величииу тога осциловања утиче и Оунце, те је е тога проблем о тој појави веома замршен. Отуда се разликује Сунчана нутација и Месечева нутацнја. Бесел (1784.—1846.) Од доба Бродлејева још је већма усавршен начин одређивања апсолутних координата за звезде и плаиете. До душе, прецизија није тако много повећана, али су сама посматрања много олакшана. Весел (Ве88е1) је био јако иетакнут и као теоретичар и као поематрач. Ну у главном он се најрадије бавио о рачунској астрономији.