Нова искра

— 266 —

тровице. Кад на моету не нађоше е®ендију, окренуше се к падинама испод Звечана, но га ни онде не беше. Зато се решише да га почекају и одјахаше пред Јајагином воденицом. Попише каву, другу, рок опкладе сгиже, а њега нема. Почекаше још петнајест мпнута — па ништа. Поп и кнез се ђаволски погледаше и мигнуше пратиоцима. Поседаше на коње и одјуришо у Митровицу, да га онде чекају. Тек увече око десет часова стиже сељак из Сувога Дола и каза им да је на својим колима довезао Дилића његовој кући и предао га хануми. — Стиже пред кућу и као махнит завика да му дамо вруће воде — причаше Оуводолац. — Истрчасмо и кад виђесмо шта је, угријасмо цио котао воде и почесмо да му паримо ноге. Питамо, но он ћути и мумла као мечка. Ноге му још више отекоше, те поче да јауче

од болова. Виђесмо, ие виђесмо и неко се сјети јаду, па донесе евињскога сала и намаза му табане и прсте, говорећи да је то зечје сало. Увиемо га крпама, спремисмо кола па у Митровицу. Кад сам га опружио на његову простирачу, он јекну и колико га грло даде викну: — Валах и билах: јали ја, јали поп-Миленко! Обојица не можемо по земљи шетати. Узми, рајо, ова два гроша, куни мартински вишек и предај му нека ме чека! — Ја ее, душе ми, веома зачудих, но опет сам вишек купио и ево ти га, попо, па мисли како те Бог учи!.. заврши Оуводолац. Поп-Миленко узе метак, окрену га и погледа па ее у грохот насмеја и наручи вина. Москва, 1905. Гр, Божови*!.

К*кад вкше

н

а далек ћу поћи пут, Ни збогом ти рећи нећу: Разочаран, блед и љут Оставићу лажну срећу. И у туђем свету сам Покајне ћу сузе лити ; Мртво срце, згаснут плам Сломљене ће груди крити.

Проклет био онај час Кад сагледах чари твоје, У шта страћих живот вас, Младост златну, срце своје?! Ма прогоњен био свуд, И умиро све то тише, Ал' на твоју празну груд ја не падох никад више!

Ми^дутин Јовановит>

ЈСако ее заскккала астрокомија? Црткце кз ксторкје астрономкје (СВРШЕТАК)

IV. Развој метода и ередетава за поематрање Цисмо хтели прекидати разговор о напредцима теоријеке асгрономије, па смо тако дошли до Леверија. Сада се морамо мало вратити и проговорити нешто и о развоју самих иачина посматрања. Примена дурбина на аетрономским инетрументима довела је до. много веће прецизије у самим посматрањима. Овде ћемо се ограничити само на томе да поменемо најважније аетрономе и њихове главне проналаске.

Хајхенс (Нпу^епз 1629.-1695.) открио је механичке теорије које су послужиле Њутну да утврди закон атракције. Он је одредио прави облик Оатурнова прстена и открио његов највећи сателит. Часовницима је додао клатно, чији је изохронизам упознао Галилеј. Тај пак проналазак био је од најсрећнијих утицаја на прецизност у посматрању. Ремер (Воегаег 1644. —1710.) пронашао је и измерио брзину светлости на основу посматрања Јупитерових сателита. Он је пронашао меридијански дурбин.