Нова искра

— 278 —

по његову телу. Под таквим силним утисцима Шопен седа за клавир да блажи своју тугу и свој страх. Ето под таквим је утисдима написао свој знаменити прелудијум (по Листу: Мб-тоИ). „У н.ему је, вели Лист, излио сву своју страст љубави, мучење и бојазан, но ту дубину његове страсти Ж. Оанд није могла осетити, није разумела. Једину епизоду Француског живота, у сво.ј Шопеновој музици, представља овај прелудијум." У пролеће 1889. год. отиутоваше у Варселону, а отуда нреко Марсеља у Париз, за којим је Шопен необично чезнуо. Но само је требало допутовати а неспокојство га је веК обузело; шум и врева великоградског живота још горе утицаху на Шопена после манастироке самоће. Ж. Оанд већ је била отпутовала на своје имање — Нохан — камо и сам Шопен похита. Чист сеоски ваздух и тишина опоравише га добро, а о јесени, заједно са својом пријатељицом и њеном породицом, врати се опет у Париз. Врло се добро осећао у свом новом, раскошном стаиу и у кругу старих својих пријатеља и поклоника. Ба својим музикалним вечерима, он им је представио своје нове композиције: II 1тргот1;и ор. 36, 2 ноктурна, ор. 87., бсћегсо С18 -то11, ор. 39, 2 полонеза, ор. 40. 4 мазурке, ор. 41, Уа1зе, ор. 42, ТагапМ1е ор. 43 и т. д. све што је на селу компоновао. Ове је то било испуњено свежином и оном истом тугом која веје и из ранијих његових композиција. Добар одзив пријатеља о тим новим стварима бадрио је његов дух. Но провођење дугих ноћи у друштву, нечување и све незгоде Париског живота учинише да га од 40. године нису више остављали симптоми туберкулозе. 1844. год. умре му отац. Овај га глас силно потресе, а још више немогућност да оде до евоје миле отаџбине. Брзо за тим умре му и најбољи друг, Матушински. Силе су га све више и више издавале, кашаљ га је већ гушио, а од изнемоглости морали су га по стеиеницама носити. Овему томе помогла је још више равнодушност Ж. Сандове, које се он тако бојао. Волест његова тражила је све више неге, међу тим Ж. Санд је имала двоје деце, око које се, као добра мајка, сама старала, а осим тога књижевни посао одузимаше јој све слободно време. За десет година заједничког живота често су се и свађали и мирили, но ипак су остајали стари другови, сад пак заједничког живота није могло бити. Као што је била поступила са Жил Сандом и АлФредом де Мисеом, тако и сад поче са несрећним Шопеном, кад јој беше већ досадио. Говорило се, како је Ж. Санд представила Шопена у своме јунаку, кнезу Каролу, у роману „Иикгема Е1ат1аш в и оцртала све односе своје с њим. Јунак је благог карактера, симиатичаи, али болестан, нервозан, љубоморан, поносит и аристократ; она жртвује себе, сноси све његове каприсе, и напослетку престаје да га воли, али га ипак не оставља и умире. Још за време заједничког живота, Шопен је читао тај роман тек написан, али ни најмање ннје могао посумњати да је то он; причања и сплетке нагнаше га да донекле новерује. 1847. године, после бурне сцене са њеним сином Морисом, а затим и са самом Ж. Санд, Шопен оде од њих; истог дана нађе себи нови стан и у самоћи је тужио за изгубљеном пријатељицом. Љубав је његова била толико силна да је преболети није могао. „Изгубивши њу и њену дружбу, ја сам изгубио и свој живот" — говорио је он пун разочарања. Тек после годину дана виде је он још једаред: седела је у крају салона, код својих пријатеља. Кад .је спазила Шопена, пришла му је, снажно му стиснула руку и једва

изговорила „Фридриче!" Био је нем пред њеним великим, црним очима и умиљатим гласом, који га је толико година крепио, постајао је неко време на том месту, без и .једне речи, па се брзо уклонио из салона. То је било њихово последње виђење. После револуције 1848. год. и после грандиозног концерта, када му је Париска публика излила сва сво.ја осећања и ентузијазам, отпутовао је у Енглеску, аселећи да се спасе свега што би га подсећало на недавну прошлост. У Лондону, пред његов долазак, изашла је о њему књига пуна похвала, но Лондон га је и без тога знао по његовим Париским концертима. Дочекали су га врло срдачно. Пољаци, тамошњи становници и емигранти, сиремише му грандиозни банкет; на све здравице, напијане у његову част, он је одговорио: „Драги земљаци, ваш дочек и ваша љубав према мени дубоко су ме тронули. Желео бих да вам захвалим, али немам говорничког дара, не могу наћи речи које би изразиле моја осећања; дођите, драги пријатељи, к мени да вам музиком изјавим своју захвалност." Сви се са радошћу одазваше његову позиву, и он им је доиета много казао кроз дирке, подсећајући их на далеки рођени крај и његову славну прошлост. У Лондону је Шопен био представљен краљици Викторији и свирао је у двору; али јавно, и преко свега наваљивања, није концертовао. Из Лондона оде, на позив своје омиљене ученице мис-Стирлинг, у Шотску, на њено имање, одакле је често ишао у оближња места и приређивао грандиозне концерте. Али ни овде се није осећао добро: честе вечери без сна, друштво, дуго свирање и узрујан живот, уз то хладна северна клима, туга и све друго још горе позледише његове нежне груди, те пође натраг у Париз. Ипак, због болести мораде остати неко време у Лондону, одакле је писао у Нариз да му се припреми стан. Поред свих незгода сад је дошла и материјална; болест, силни трошкови и помагање земљацима исцрпеше све његово имање, но пријатељи и другови старали су се да му и у томе помогну. Сама мис-Отирлинг тајно је асигновала 20.000 франака за његову помоћ. У Паризу, одмах по доласку, леже изнемогао у иостељу: катастро®а се приближавала, иаде више није било! Тада му из Варшаве и сесгра дође. Туберкулоза је све већи и већи мах узимала, а иоследње треиутко провео је Шопен у ужасним мукама и све време у највећој нади на оздрављење. Његов стан непрестано су посећивали поклоници и извештавали се о здрављу његову. Још мало па и он сам осети своје стање; све започете и надовршене комнозиције, а тако исто и старе, које нису биле штампане и које оп сам није ценио — спалише пред њим, по његовој наредби. Молио је да га сахране у оделу у ком је последњи пут концертовао; зажелео је да га сахране поред Белинија, кога је волео, и тражио је да му се на опелу свира Моцартов реквијем, ствар, коју је он сматра за идеал у музици. Ва све последње време, од његове постеље нису одлазиле кнегиња Черторижска, његова сестра и ученик Путман, који је ту поред болесниаове постеље и ноћи проводио. Кад је скоро већ и агонија наступила, замолио је да му кнегиња Потоцка пева; поред самих врата из суседне собе поставили су клавир, и с њега су се разносили тихи звуци и умилно певање „Богородичине Химне", која је, како се прича, спасла Страделу од смрти. „Боже мој, како је лепо! Још још!" уживао је изнемогли Шопен. Затим је кнегиња певала псалам Марчела. Наједаред њиме овлада страшна борба: агонија је