Нова искра

— 280 —

ћријатељске симпатвје ирема Шопену, а после његове смрти написао је непристрасно и искрено једну од најбољих и највећих биограФија његових. У Шопену је био оличен понос пољски. Волео је природу и село, и чезнуо је за њима, али је исто тако волео и атмосФеру Иариских салона, где се осећао истински срећан. Већи део својих композиција нанисао је у слободној природи, у сеоској тишини и свежини. Свирао је врло радо, само кад је било искрене жеље да га чују. Прича се, да је при смрти републиканац Кавењак зажелео да чује Шопена; кад су Шопену о томе јавили, он је одмах отпутовао и свирао на рђавом клавиру пред самртником, који се гушио у сузама од блаженства. У друштву је мало говорио, особито је избегавао политичка и религијозна питања, али чим је била реч о музици, где је он себе сматрао меродавним, био је у стању да дуго и без одмора говори и брани своје погледе. Одричући шаблонизам и ®орму класицизма у музици, он се борио и речима и евирком и комиозицијом противу њега. Имајући пред собом погледе искреног романтика, напоредо с Берлиом и Листом, борио се за његов опстанак и усиех. Моцарта је обожавао и у његову „Реквијему" и симфонији „Јупитеру" гледао је идеал музике и прототип романтизма. Ботховена је поштовао, али је налазио у њему грубости и оштрине; Шуберт је за њега био сувише реалан. Мелодраму и све слично њој (Вагнеризам) није могао трпети; није волео еФекте у музици особито италијанске. Моцарт и Хумел његови су идеали. Сам пак Шопен врло је усрдио изучавао музику и детаљно проучавао све класике и композиторе новијега доба и правца; врло је много нзучавао и теоријску страну музике; последњих месеца свога живота мислио је чак и сам да напише школу музике по Фактима која је имао из свога искуства. Ну ово његово дело смрт је затекла у самом зачетку. Врло много времена Шоиен је поклањао својим ученицима. Од оног срећног дана, кад га је кнез Радзивил представио Париској аристократији у дому Ротшилдову, иа све до своје смрти имао је огроман број ученика, и једна од највећих наслада била му је у педагошком позиву. Понашао се према својим ученицима увек строго и тактично. Чак и последњих својих даиа, кад и с постеље није устајао, није напуштао ученике своје, и свирао им је лежећи. Као виртоуз-пијанист Шопен је владао ваљаном техником, ну ипак није био у реду виртоуза какви беху Дист, Шуман, Калкбренер и др. Оам је говорио, да је за њега доста што своје композицпје изводи онако како сам жели и ако је једно време озбиљно помишљао о највишој техпицн и намеравао да ступи као ученик код Калкбренера. Тон Шопенов био је нежан, сладак, мек и пун појезије — али слаб. Слабост тона и сметаше му у пропагандовању композиција, како је то радио Лист својим моћним тоном; отуда и неуепеси Шопенових концерата у великим салама. Два таква концерта, за све време Шопенова живота у Паризу, нису достигла очекивани усиех: и сувише нежан и сладак његов тои губио се нри рГашз811Ш у огромној сали. Вато је Шопен брао лаворике по интимним салонима. У малом изабраном друштву, где је сва нажња обраћена на њега, где се осећао најбоље, где се сав одавао Фаитазији и импровизацији, — Шопен је био на висини своје славе. Он је чисто салонски виртуоз; свирање његово било је пуно појезије и осећања, и није

само једну сузу изазивало у очима слушалаца. Нико није могао свирати његове ноктурне, прелудије, сонате и баладе са таквим осећањем као он; својом свирком увек је слушаоце водио за собом. АутобиограФију своју Шопен је оставио у својим ненадмашним композицијама. Ограпичити ее на чисто клавирску литературу и доћи до таквих успеха! Шопен је и сувише волео сво.ј инструменат и веровао у моћ његову; за њега оркесгар и подељеност партитуре беху излишни. На десет прстију својих он је распоређивао сва своја осећања са таквим успехом какав још нико не беше достигао. Слободом Форме и дикције створио је себи и много противника, али слушајући самог аутора, многи су се кајали за ранија своја осуђивања и навикавали се на његово новаторство. По правцу својих композиција он је романтик и то један од првих, а по духу чист лирик. Он пева највише своју тугу и срце ојађено због несреће своје отаџбине: пева њену сјајну прошлост, њену славу и силу и свугде се види нроткана она златна жица туге и бола његова. Шопен је осећао ту своју особину и говорио је да само у пољском језику има реч, ко.јом би се оиа окарактерисала; то је реч „2а1", која не значи само једну тугу или жалост, већ и више — цео конгломерат. Већина је његових композиција тугованка ; остале су пак или описи пољске историје или сељачка идила (соната Н-гао11). Дух његов — поносит, аристократски — излио се у Полоиезама (Аб-Аиг и А.-с1иг), а оне су слике сјаја и богатства пољске шљахте, прави бисер нанизан на свили. Још у младости био је под силним утицајем новог патриотског иравца у литератури чиј је вођ био Бродзински а затим и Мицкјевич. Шоиен се још тада одушевљавао народним мотивима, још тада их је скупљао, разрађивао и идеализовао на клавиру. Већ прве његове композиције показале су куда ће и ко.јим иутем поћи млади уметник. Шопен има врло велики значај за пољску музику, па и за сам живот. Већ после првих његових композиција овако је о њему писао Шуман: „Када би моћни северни цар знао какав му страшан неиријатељ прети у Шопеновој музици, он би музику забранио. Шоиенове су композиције топови скривени у цвећу." И ако се у првој композицији његовој (Копс1о, ор. 1) чује утицај Хумела, његова љубимца, ипак већ у својим композицијама после ове — ослободио се сасвим туђег утицаја и пошао својим правцем. Већ после ор. 2 (Варијације Моцертова мотива) Шуман пише: „Доле капу, господо! Пред нама је геније!" 0 његову „Трио" (за клавир, виолину и чело, ор. 8) исти Шуман вели: „Како се обистинило наше прорицање; како је победоносно устао и ступио у рат са Филистарством, како напредује: све простије а уметније!.... Ово је дело благородно, сањаличко, како није певао још ни један песник до сада, оно је своје врсте, како у детаљима тако и у целини. Његова је свака нота музика и живот." (Шуман је у то време био један од најзнаменитијих критичара за музнку). Свој правац Шопен није до смрти остављао. И ако је романтик, чисг националист (Лист вели, да једино његова епизода из Француског живота, ЕЧз-МоН прелудија, није у пољском већ у Француском духу); многи га ипак сматрају за Француског композитора! Зар је довољно живети у Паризу на бити Француз ? Треба послушати макар и једну мазурку, етиду, прелудију његову и одмах видети сву његову чиету пољску душу. Он је дика и понос Пољака и свих Словена!