Нова искра

— 299 —

По Опарову плану из год. 1738. као да је нова иорушена, као што су тада норушене многе остале цркве српска црква била на оном месту, на коме се налази да- и друге зграде. нашња Оаборна Црква. више ногдашње Шабачке Капије На ово нитање се не може тако лако одговорити, а одмах до некадашњег бастиона Овете Терезије. Митро- јер о томе, као и о много другом чему, немамо иепосреполија и школа биле су иза цркве, дакле отприлике онде дних аутентичних података, само се може иретиоставити, где је сада Веоградска Читаоница, па још и даље, јер да су Турци, ко,ји су заузели Београд .1740. имали је одстојање између цркве и митрополије повелико. пречаТпоола, него да се одмах баве уништавањем српске На Спаровим снимцима, који нам показују ;; Београд гледајући од Вемуна и Веоград гледајући са Ратног Острва", тачно се виде горе на врху брега више Варадинске Капије и Оавске Ђуприје обе велике зграде. Како унаоколо око цркве и митрополије није било кућа, и како данашњи савски крај није ностојао, лепо се могао видети гб брег од обале па на више до врха, то .је поглед на српску цркву сасвим слободан. Према томе може се на слици тачно видети црква и приближно обележити њеи спољни облик. Више но што ове слике казују, не могу ни ја да кажем, али мислим, да је ово доста, кад се зпа, да до сада о тадашњој српској цркви и митрополији нигде није било ни помена. У резиденцији архиепископској становали су за све време аустријске владавине : митрополит Мојсије ПетровиЛ (| 1730.) под чијом је управом почето грађење цркве и митрополије, затим митрополит ВиКентије ЈовановиЛ (1731. до 1737.), коадјутор и администратор митрополије Београдско-Карловачке, владика Никола ДимитријевиК и патријарх Арсеније IV. ЈовановиЛ Шакабента, који је из Пећи прешао у Орбију и отуда, после закључења Београдског Мира (1739.), у Карловце. Историја спојене Београдско - Карловачке митроиолије од 1717. —1739. уједно јо историја цркве и историја српскога народа из онога доба, пуиа интересантних момената и тамних слика. 21 ) Српско девојачко васпиталиште Мајке Ангелине у Пешти Остаје ми још да расветлим питање: да ли је српска црква остала на своме месту и после заузећа богомоље. Њима су биле више на сметњи оне многе и разне Београда под Турцима 1739. односно 1740. или је она католичке цркве и манастири у немачкој вароши, у којој су се они настанили и која је опет постала турски крај и 21 ) Како не може бити задаћа овој студији из докалне ис.торије Веограда, да се бави политичком историјом онога доба, то уиућујем 1 УрСКЗ. варОШ. читаоде, који се за то интересују и које желе да се о томе што боље Доказ, да јв БвОГраДСКа Саборна ЦрКВа ОСТала НОобавесте, на већ поменуто заслужтто дело Милутина ЈакшиКа „0 Ви- таКНУТа II За Време Турака ПОСЛС БеОГраДСКОГ Мира, ИМаМО ћентију Јовановићу«, на историјске расираве Дим. Руварца : »0 Мој- . т»х - г сеју Петровићу, Митрополиту Београдском.« (Споменик 84. Веоград У ^ОМв, ШТО ТвЛО МИТрОПЛИТа ВИћвНТИЈа ЈоваНОВИћа КОЈе 1898.) и »Исторично вритичка црта о Вићептијију Јовановићу". (Земун, је 1739. год. сахрањено у Београдској Катедрали, ИСИОД 1886.) и на чувену расправу проф. Д ра Швикера : РгоГ. 8. Н. Зсћтоскег. лплс\ 1)је Уегет1 8 ип//ег ЗегЈвсћеп Ме'гороИеп уоп Ве1,га,] иш! Саг1о- В ° ЛПК0Г Ц Р КВ<3 ' 1749 ' Г0ДПНе ' ^ КЛ ° П У НПХ уј 1/. ш Јаћге 1727. \У1еп, 1881. Саг1 вегоМа 8оћп. 10 година носле закључења Београдског Мира, иренесено