Нова искра

— 300 —

из турскога Веограда у сремски манастир Раковад и ту смештено у канели манастирске куле, коју је исти митрополит о своме трошку сазидао. 2 ") Еад су ћесаревци иод Лауданом 1789. год. опсађивали Београд, једној јуришној колони била је мета сраска црква до Бањалучке или Варош-капије, што је опет доказ, да је срдска црква на истом месту стајала, на ком је била пре Београдског Мира, дакле у доба аустријске окунације. После свега, дакле, што сам до сада казао, може се поуздано закључити, да је сриска црква и иосле Београдског Мира остала неиовре/јена и да је опа стара црква, што су је .још наши дедови заиамтили, а што је стајала тамо где је данас Саборна Црква Св. Аранђела Михаила, била црква из године 1726., која је саграђена иод митроиолитима Мојсијем Петровићем и ВиКентијем ЈовановиКем. Оретен Л. Поповић прича у свом иутовању по Новој Србији, како му је старац г. Џимић, који се родио у Београду 1809., казивао о зидању садашње Саборне Цркве, да је најпре било уговорено да се темељ постави на старој цркви, но да се од ове намере одустало, „јер су зидине биле тако јако набоносане да се пре камење одбијало него свеза камена с малтером". Услед тога је решено, да се темељ нове цркве копа поред старога темеља. Тако је остао темељ старе цркве, где је био, а темељи нове цркве налазе се изван старога темеља окружујући га са свих страна. Према овој Сретиној тврдњи дакле, налази се темељ старе цркве из године 1726. исиод данашње Саборне цркве. 23 ) У сокаку што је игаао од Виртембергове-каније право ка тврђави и везивао ову капију са главном градском капијом, а на месту на ком се сада налази онај ред кућа у Дубровачкој улици, почевши од Терзибашићеве па све до бивше Командине куће, сиајала је велика Мауерова Касарна (Мааегег-Казегпе), повелика, врло јака зграда, која се у извештајима Београдске војне управс често по-

миње. Како се ова зграда налази и на свима осталим плановима из онога доба, то је више но поуздано да је ово једна од оних великих касарна, што се помињу у Доксатовој експликацији поред Александрове Касарне. 24 ) Међу знаменитијим грађевинама, што се на Спарову плану и на његовим сликама виде, заслужују да се помену: католичка саборна црква, црква и манастир миноритског реда, црква и манастир капуцинског реда, затим језуитска црква, конгрегација и латинска школа, Францишкански манастир, црква и манастир Тринитараца, главна стража и стан команданта и гувернера. Католичка Катедрала (БотИгсће), која је испрва била само црква парохијска па је тек после наименовања првог католичког владике") узвишена на степен катедрале, није нарочито зидана него је тога ради претворена једна од најугледнијих џамија у цркву. Која је то џамија била, не може се дознати, јер јој се име не помиње, али сам међу актима нашао илан, који је послат на увиђај у Беч, по коме је рестаурација извршена. На овоме плану тачно су обележене све измене, сва дозиђивања и унутрашњи распоред нове цркве, а уједно је приложен овоме плану и нацрт главног олтара, који је израђен у тада уобичајеном стилу католичких цркава. 2 ") Ова црква, која је као владичанска црква имала назив ; ,Вотк1гсће", стајала је на једној пијаци, отприлике тамо где је сада главна полиција. Више ње, дакле на садашњем Великом Тргу, могао је бити манастир миноритске браЛе, али свакако у једној улици, пошто онда данашње велике пијаце није било, него је сав простор био тако изидан, да је стајала кућа до куће. Одмах до Царске (доцније Видин-капије), готово на самом бастиону Св. Јелисавете, а у продужењу садашње Позоришне и Доситијеве улице била је црква Каиуцинаца (Кариашег-Клгсће), који су ту имали и свој манастир. У правцу данашње Душанове улице, а ближе граду, тамо где је до скора стајала стара Пириичана, па затим од Дома Св. Саве па све до Основне Школе и у оном 23 ) Сретен Л. Поаовић. Путовање по Новој Србији. Издање књижаре Браће М. Иоиовића у Н. Саду. 1879. II. 79 2 ') Сопственици неких кућа у Дубровачкој улици, а нарочито иокојна г-ђа Куманудиаица, нричала ми је, да су ири ископавању темеља њезине куће, нађени јаки зидови са сводовима као од какве ведике јавие грађевине. Није немогуће да су ови зидови били темељи старе Мауерове Касарне. 25 ) Катодичка епискоиија установљена је 1726. год. и то са седиштем у Смедереву, али је у истиии владика резидирао у Београду. За ирвога владику би ностављен граф Турн Валсасила, дотадашњи каноник у Ђуру (Кааћ). У Шапцу, Јагодини, Руднику, Смедереву и Параћину беху ло^тављени каноници које је плаћала камерална каса. Буџет катол. цркве за Београд и Србију износио је колико половина камералног буџета, 13.000 Фор. Из те суме плаћан је владика (8.000 фор.), датирани свештеници и трошило се за црквеие потребе. Пошто је граФ Турн-Валсасила 1733. премештен, постављен је за владику Енгел фон Ваграјн. Из почетка вршили су парохијску дјжност Језујити, али је доцније »секуларни клир« потиснуо језујитске грабљивце и нримио парохијску уцраву у своје руке. 26 ) Управо је загонетно, како је овај план, који је по свој нридици израђен по наредби Доксатовој, остао међу актима, кад су толики други далеко важнији плаиови изгубљени. У Спарову пдану ова је црква тачио забедежена, докде је у осталим илановима нема.

22 ) Пренос теда Вићентијева извршио је 1749. године митрополит Павле НенадовпК, коме је Вићентије био протектор. Куду у маиастиру Раковцу, у ком је Вићентије иекада пострижен, сазидао је исти митрополит још 1735. год. Данданас види се на њој са северне стране у камену урезаи натпис: УкепШгз ЈоаппоУ1сћ АгсШер18кори8 1735. Над овим натиисом налази се у камену нзрезан грб српске митрополије. Капела у кули, у којој су доцније сахрањеие кости Вићентијеве, бидајесведок ретке црквеие свечаности 7. јуда 1744., јер је тога дана осветио антимнис и сдужио службу патријарх Арсеније IV. Шакабента. Иснод куде налази се озидана гробница, у којој ночивају сродници митронодита Вићентија. Кости његове лежале су од 1749. год. све до октобра 1793. на поду у једном сандучету, а поменуте године положене су по наредби патријарха Ђорђа БранковиИа у отвор који је иачињен у зиду Вићентијеве капеле, а над њима је стављена мермерна илоча, иа коју су изрезане ове речи: „Овде почивају кости Митрополита Випентија ЈовановиАа 1731.-1737. Исте је иренео из Београда 1749. у ову капеду митроподит Иавле НенадовиА, а овде положио по учињеном парастосу 23. окт. 1893. и ндочу ову иоставио патријарх сриски Георгије БранковиК«-. Види: Беседа, говорена Дим. Руварцем у манастиру Раковцу, 23. окт. 1893. на парастосу Вићентија Јовановића. Земун, 1893.