Нова искра

— 297 —

„Еретачу, крстачу њој, Јолици мојој, мојој нади и ионосу, свему момо... Авај мени јаднику!..." Не спазих Павлића. У трен ока нестаде га испред нас. Само што се ситни буквићи залелујаше испред нас и одјекну шушањ грања нод његовим бесним ногама.

Мрак се беше у велико спустио. П1ума је и дал.е ћутала и њене тамне гране шуштале су, а поред мене ишао је бедни отац и вукао крстачу за дете своје... 28/1Х. 1905. год. На Аепли. М. П. Ћиркови-ћ

с т * к а

1Ја знам да страдах, да жуђах и падах У свом животу. Може бити споро, Ал' ће тек доћи клонулост и задах Да скрију све што волео сам скоро. Осећам да се лагано одваја Стари свет жеља и мисли од мене, Да су ми дани са све мање сјаја, И бледо цвеће спомена да вене. И да ће, најзад, доћи дани бледи, Дани без суза, осмеха и среће, И без живота, кад ће у тој беди Владати немар, падање све веће

С престола среће, задовољства, маште И сна, над којим сијале су сфере; Расплинуће се у визије таште Све, и у тугу мутне атмосфере, Ко добра мајка без јединца сина, Душа без свог ће идеала бити, Живети немо пределима сплина, Докле се једном не раскину нити Тела и духа, с временом и свелом Надом, а срце престане да жуди. Заспаћу мирно под Истине велом, Са венцем снова преко мртвих груди. Сима Пандуровиц

ЈЗеоград од 9 по архквсккм кзворкма напиеао Тодор Сте<оановић Виловски

(НАСТАВАК)

м * * I? Аеђу тадашњим јавним грађевинама, у утврђеној варопш, без сумње је и по својим димензијама и по спољашњем изгледу заузимала прво место такозвана Александрова или Виртембергова Еасарна. Она је била одмах с леве стране од Виртембергове или Отамбол - капије, рачунајући од уласка у варош. Ова Касарна (у Доксатовој „експликацији" под бројем 59) била је зграда од три спрата. По слици, која је снимљена са ориђинала у Спарову албуму, ова је зграда показивала правилну архитектонику, имала је на крајевима по један павиљон (без сумње за ОФицире), три авлије; четири главна улаза (са сваке стране по један) над којима су биле отворене терасе или балкони, и у сваком спрату с поља, са уже стране, по 21 нрозор, а

са дуже стране по 31, дакле свега с поља 312 великих прозора. У овој касарни било је смештено 12 батаљона пешадије, а могло је стати и више по потреби, као што је то био случај доцније за време ратова 1738. и 1739. године. Александрова Касарна, која је тако прозвана по тадашњем гувернеру и председнику српске администрације, принцу Александру Виртембершком, стајала је између Виртембергове Капије и између бастиона Ов. Карла, дакле, отприлике, тамо где се данас налази кућа г Вурићева, одмах до споменика кнеза Михаила и гостионице код Руског Цара, а могла је донирати све до Љубичине улице. Узевши у обзир њезину ширину и дужину, како су обележене у Спарову нлану, може се поуздано тврдитп да су јој темељи били у данашњој Кнез-Михаиловој