Нова искра

— 342 —

здравља у вароши. Ове што се може наћи у Ратном Архиву, то су сасвим једнострани рапорти војних команданата и непотпуни извештаји парохијског свештенства. Мало час поменуо сам варошки сат о чијој се набавци много расправљало и писало; али о томе, где је варошка кућа била, када су зидане толике варошке болнице и на ком су месту стајале, какав је распоред у њима био, где је била пошта, где варошки магацинн и велики кантар, о којима се у преписци често говори, о свему томе нема баш никаквих података, па, на жалосг, ни код Спара, који је иначе у своме плану забележио и најман.и бедемчић који му се чињаше важан. Све остале зграде, којих је било у изобиљу, као што ее то види из званичне преписке између Београдске управе и више војне власти у Бечу, и из рапората пуковника Доксата, не могу се описати, а не може им се ни место означити. Једини је изузетак Ћелика Ђолница, која је била изван вароши, а на простору на коме се сада налази Краљев Двор. Узевши у обзир везине димензије, какве нам се указују на Спарову плану, ова је болница морала бити пространа. Иза болнице била је велика башта, а иза баште, с оне стране цариградског друма, на данашњој Марковој пијаци, болничко гробље. Ова је болница, без сумње, била за војску, и ако се у плану не каже изриком да је војна болница. Грађанска Болница била је у самој вароши и имала је назив „Грађанска Болница Св. Јована" (81. Јоћаппб-Биг^егзрИаГ). Кад већ говоримо о болницама, треба још да напоменем, да се међу актима налази један извештај Београдског команданта из маја 1720., из којега се види, да је болница исте године пренесена из Земуна у Београд и да јој је у новој вароши одређено нарочито место. Да ли је болница, о којој се у овом акту говори, она велика болница изван варошких утврђења или је то Јованова Грађанска Болница, то се не може констатовати. Свакојако је овај део вароши, који је познат под именом Немачке вароши , био испрекрштап правим и лепим сокацима са многим јаким и великим кућама. Немцима, као народу, који је освојио варош и коме је пала у део задаћа да послужи власницима у Бечу за њихове циљеве, чињоно је све, како би се што брже материјално оснажили и постали домининантни елеменат у Београду, иедника војске и за председника сриеке администрације. Но колико је био храбар војаик, тодико је био лош адмишстратор. И ако је под његовом управом много штошта урађено, ипак је његова администрација бида рђава. Његова самовоља и грамзљивост за новцем дадоше повода многим тужбама не само од стране народа, него и од стране подчињеног му чиновништва. Он је волео сјај и био је трошаџија, иа је услед тога имао много дугова. Ово је опет био повод, те се око њега скупљаху сумњиве личности, којима је веровао до краја, а које су га наводиле на дела гадна и иезаконита. Трговање са местима и чиновима, примање мита, неправедно отимање својине народве и сваковрсне злоупотребе, којима је управа иринца Виртембершког била зацрнела, много су допринели злом стању у тадашњој Србији и деморализацији у војсци и у чиновништву. Кад је принц Александар цосле смрти његова брата од стрица, херцега Еберхарда Лудивига, 1733., цравом наслеђа ступио на виртембершки престо, он је напустио за навек Србију, ади је успео да се ничије око за њим није заплакало. УмјЗо је као владајући Херцег Виртембершки 1737. у Лудвигсбургу.

као што је то био случај и у Темишвару. Зато нећемо погрешити ако кажемо, да је немачка варош, која се пружала од Савских обала до обала Дунавских, а која је на Дунавској страни имала своје главно лице, доиста била оно што Енглези кажу „СИу" или варош у ужом смислу, т. ј. средиште трговине, саобраћаја и васколиког културног живота, седиште свих војних и цивилних власти, центар општинског газдинства и збор свега, што се онда сматрало као елита друштва. Природно је, дакле, што су зграде у овом крају биле лене и велике и са јаким темељима, о чему су се могли уверити сви они који су после 1876. године у Дорћолском крају подизали куће, те наилазили на старе зидине. 32 ) Ово, што сам мало час казао, најбоље ће потврдити извод из једног акта од год. 1728., у коме се Дворском Ратном Савету саопштава резултат коискрипције нриватних кућа и јавних грађевина у немачкој вароши. 33 ) Према овоме извештају било је 1728. год. у Београду: Квартира за више и штабне ОФицире • • 68 Старих приватних кућа 316 Кућа што су пређе служиле као касарне • 384 Нових правилно зиданих грађаиских кућа • 40 Нових неправилно „ „ „ • 45 Касарна за артиљерију 4:5 Касарна за ПалФИЈев пук 12 Касарна за Александров пук 90 Касарна за Харахов пук 6 Касарна за Марунијев пук 176 Касарна за Алкадетов нук 3 Касарна за Најпергов пук 86 Касарна за пук Лотринген 69 Црквених и камералних кућа 35 Свега 1.375 34 ) *-) Сретен Л. Иоповић, чије сам »Путовање по Новој Србији« неколико нута номенуо, оназио је још пре предаје градова, 1867. год., да је Дорћол морао бити некад центар вароши. Срета је био сведок многом ископавању у овом делу вароши, у коме је, још за време Турака, имао и своју кућу. Он каже да је од Зерека на ииже к Дорћолу, а нарочито око дорћолског раскршћа, пуно старина. Свугде овуда нуно је старих подрума и ако су одозго над њпма куће од новије нацраве и од слабог материјала. »Изодавна — тако прича — »кад сам становао на Дорћоду, говорило се, дауједној скромној кућици Стојаике Мијајла Тикача, а она је на оном углу где воде сокаци, један на бивши шарени амам, а други поред куће почившег Гуше па на чесму, постоје темељи од бивше неке цркве." Ово ће по оцису Сретину бити католичка саборна црква. Што Срета у овим темељима гдеда основе цркве из доба Стевана Високог и што у опште на овом земљишту тражи остатке из доба српске владавине пре Деспота Ђурђа, сасвим је разумљиво, кад се узме у обзир да се онда, када је он писао своју књигу, готово још ништа поуздано није знало о ексистеицији немачке вароши под Аустријанцима и да је тек ђенерал Нротић много доцније покушао, да нам у својим драгоценим »Оддомцима из историје Београда« први цут пружи колико толико верну слику тадашњег Београда и његових грађевина нод Немцима. 33 ) В. Г. А. (Арх. Мииист. Финансија) Разс. 15.573 под насловом: Кеие Ве1^га<1ег Наизег-СопзспрМоп т (1ег Теи^асћеп ос1ег Вопаиз^асМ; ипс! Та1)е11а а11ег Наиаег т (1ег Бопаиз^асН \оп Ве1{*га<1. Овај је акт заведен под 18. септ. 1728. 31 ) Ио тадашњем обичају била је војска размештена у вароши по кућама, које су се услед тога звале касарне. Сем тога не треба заборавити да 1728. год. нројектоване ведике каса^не у вароши и у граду још нису биле сазидане и да у онште ни варош још није била довршеиа.