Нова искра

— 343 —

Кад се узме у обзир да је, ио званичном извештају од год 1817., дакле у доба одмах иосле освојења Београда, у немачкој варопш било 465 становника, који су живели у малим турским кућама и страћарама, а да је већ после десет година на истом простору било 1785 које већих које мањих зграда за становање, ми ћемо себи без по муке моћи створити слику о напретку овога дела вароши за прошлих десет година, од 1718. —1728., па и за идућих десет година, од 1728.--1738., т. ј. за оно време, докле је још трајало грађење и утврђивање Београда све до свршетка ових послова. Као што је немачка варош била центар трговине и саобраћаја и седиште војних и дивилних власти за целу Србију, тако је горњи град био седиште војне управе града и вароши и центар милитарног живота у Београду. У горњем граду, у који се улазило кроз Цариградску Капију (Копв1;апМпор1ег Тћог), била је на најугдеднијем месту кућа командантова. Испред комаидантуре била је велика пијаца за војне смотре (РагаДерМг). Право према средини улаза у град био је магацин за храну, а на десној страни главна стража и мали барутии магацин. 0 леве стране уласка био је велики оружник (2еи^ћаив) и гарнизоиа цркаа, а на осталом иростору бејаху распоређени официрски станови и касарне, које нису наједанпут грађене, него једна по једна. На левом крају, рачунајући од уласка а одмах до оружника, грађен је велики бунар, 108 стопа дубок, са 212 степена, по којима се може сићи у бунар. Ова] бунар, који се у оно доба слободно могао сматрати као знаменитост, требао је да послужи за време опсаде за случај кад би непријатељ срушио велике водоводе, што су у исто доба грађени и што су у редовним приликама снабдевали варош и тврђаву здравом нлапинском водом, која је довођена из околине Болеча и Гроцке. Односно овога водовода има да се утврди, да је исти пројектован већ године 1724., али је пројекат извршен много доцниј.) и да је грађење великог водовода, који је снабдевао водом и град и варош, довршено тек 1737. год. 35 ) Овај бунар који је у народу позпат под погрешиим именом Римског Бунара, довршен је 1731. године још под унравом принца Александра Виртембершког. Тада је у њему постављеиа велика машина, којом се вадила вода из њега. 30 ) У доњем граду или у такозваној воденоЈ вароши ( XV аз8ег81 ,ас11,) била су најважнија здања: велики оружник, велики магацин за храну, две велике касарне за пешадију, једна велика касарна за коњицу и два барутна магаципа, од којих је један био већи, а један мањи. Велики барутни магацин, који још и данас постоји, саграђен је у природној стенл а5 ) Види о великои водоводу: МлМ.еПип^еп (1ез к. и. в. Кпе§'8агсћт, Г)пМе Го^е, III. Вапс! "Шеп, 1904. Мајог Кеапа(;ти11ег: »^аззегћаи^еп (1ез Но±'кпе^ага4е8 1724—1740.« зв Ј Овај градски бунар важио је дуго као остатак из римског доба и звао се »Римски Буна[)«. 'Бенерал Нротић биојепрви који је нашој иублици објаснио постанак овога буиара. 0 њему има довољно иодатака у Дв. Ратном Архиву, а нарочито: Н. К. К. 1731. Вегетћег 012 Р. Ех., где се говори о довршењу бунарских радова и о иостављању шмрка за извлачење воде.

на оном каменом окомку што дели горњи град од доњег', с леве стране пута, по коме се силази у доњи град. Ове ове грађевине, са малим изузетком, остале су после Београдског Мира и одржале су се до наших дана са већим или мањим изменама. Црква пак, која се помиње у Доксатовој „експликацији", као да није грађена, јер је на плановима не опажамо и јер о њој и нема помена у актима. Изгледа као да је гарнизона црква, у горњем граду, потпуно одговарала потребама и да су војници из доњег града долазили у горњи на службу божју. Велики магацин за лађе, који је био близу пристаништа у доњем граду, без сумње је порушен за време Турака. Како се у доњи град из немачке стране улазило кроз капију, која је од страие реке била заклоњена бастионом Св. Александра, то су на том месту била врло јака утврђења која су штитила доњи град, са стране која је била отворена непријатељским нападајима. Овај део града био је у правцу ка стени одељен од главног или западног дела доњег града испреламаним јаким зидом и шанцем. Како .је у источном делу било и пристаниште, које је постојало до скора и које је тек пре двадесет година засуто, а које је тада служило као шанац, то се преко њега морало ићи ћупријом. Сем тога везивала је оба ова дела доњоградских утврђења позната Карлова Каиија, која се до данашњег дана одржала и која са својо лепе и укусне израде заслужује пажњу свакога познаваоца градске архитектуре. Ова капија показивала је са источне стране, а над самим улазом, монограм цара Карла VI. са богатом орнамептиком, а на врховима од камена израђену арматуру, која је, истина, испала мало незграпна, али је одговарала укусу ондашњег времена. На западној страни, над улазом, види се царски грб у еред богатог орнамента испод којега вире ратна знамења а над грбом види се велика царска круна. Над лепим сводом у среди и над великим етубовима са обе стране налазе се две кугле од камена. Ова се капија може сматрати као једини добро одржани споменик из онога доба, сем Небојше-Куле, која је онда обновљена, а чије је порекло још куд и камо етарије и од саме Карлове и још старије Виндан-Капије. Ова је капија такође солидно зидана и ако иема тих украса што их има Карлова Капија. Она се налази у југоисточном делу града и везује горњи град са Душановом улицом. Слова Б.Р., која су над сводом у камену урезана, означавају по свој прилици име цара Леополда I. (БеороИиз рптиз) и казују да је ова капија зидана раније под царем Леополдом I, а после првог освојења Веограда под КурФирстом баварским Максимилијаном Еманујилом. Вавршујући опис града, не могу а да не поменем и Иебојшу Кулу, која се до наших дана одржала из најстаријих времена, а о којој не само да причају стари историци него и народна песма. Не зна се управо кад је иостала ова кула, него се само мисли да је грађена за време Византинаца. Алв се поуздано зна, да је она играла велику улогу при опса-