Нова искра

— 371 —

иредрасуде, богатство, мир, па понекад и живот; а у срцу и највоћег звер-човека, будила се света искра божанског огња. Чак су и ненријатељи постали другови. Понављали су један другоме њене кротке речи; наука се њена ширила по целом свету и изгледало је да ће завладати свима. Требало је бити на опрези! 0 нарочитом снагом одали су се пепријатељи на посао. И кротка, нежна, она је са страхом видела да се и због ње бије бој као због њене сестре. Живи су људи горели место буктиња, тигровима и лавовима бацане су на раздирање младе, дивне девојке, уважени старци, деца... свет се гушио од плача, купао у крви.... Она је бежала од људи. Дуго је времена живела кријући се по пећинама, једва се усуђујући да да и другу гласа о себи; живи су јој тајно доносили мртваце, — само је мртвацима била безопасна њена близииа. Кад се она, напослетку, кроз много векова појавила на свет Божји, видела је чудновате ствари. Издајући себе за њене другове, издајници су распростирали по целом свету своју науку, називајући је „њеном науком". Они су лицемерили и лагали и триумФОвали и купали се у раскоши, а сви који су мислили да тим начином служе њој, носили су им и снагу, и мол- Оноре Домие бе, и труд свој.... Гануто је срце небеског бића, његово меко срце. — Не обмањујте их! — викну она својим издајницима. — Ево мене! Вратила сам се опет њима, бићу с њима! Оамо су се неки с усхићењем, познавши њен глас, вратили к њој, а други, који су већ навикли на понижење, викали су им: — Њено је име лажно! Чувајте се! Нигде за њу места! Ода свуда су је терали, смејали се над њом и, што је за њу било најужасније, свугде се радило само у имо њено, само су о њој говорили и њеном се суду обраћали. Њеном... али где је она? Ко је она? Није нико тачно знао. И њу, праву, нису признавали: или су — заслепљени — веровали у привиђење, или су со — ослепитељи .— претварали да верују

у њега и крадом су јој се ругали, газећи њене свештене законе.

Трећа је сесгра, мођутим, полако, али тачно ишла својим путем. Она је нагињала своју буктињу и осветљивала њоме најтамније кутиће. И свугде, где се само по-

Драма јављивао сјај ове светлости, људи су се будили од непотребне и ружне несанице; она је чистила застарелу прашину; чистила вековна здања од плесни што је на њима и пуштала је свеж ваздух у загушљива станишта, бистру воду у стајали рит. Она је будила, људе мало по мало од тешког, нездравог сна и уливала им бадрост, умешност и вољу за рад; она им је олакшавала живот; чувала њихове силе и здравље. Посао њен био је доиста тежак и мучан: често се над малим делићем земље морала борити дуго и дурашно. Понекад би се дотакла чела каквог избраника, генијалног избраника, и неочекивани, велики проналазак потресао био сав свет, олакшавао посао милионима трудбеника и, заталасавши људе, запаљивао је у њима радо-